Neko se možda seća da sam svojevremeno gunđala što mi se čitaoci obraćaju sa “poštovana gđo Jelena”.
Simpatično mi je bilo da me možda zamišljaju kao neku sedu gospoju koja mudruje nakon svog stogodišnjeg životnog iskustva. Ta simpatičnost mi se sviđala. Nije mi se sviđalo to što sam se osećala jako distancirano kada pročitam to- poštovana gđo Jelena. Mogla sam da nastavim da gunđam, a mogla sam i da primenim to o čemu pišem.
Da se preispitam na koji način ja doprinosim tome što mi se ne sviđa, šta mogu da uradim drugačije i, kada to otkrijem, primenim u praksi.
Uradila sam ovo drugo, naravski. (smeh)
Moj stil pisanja je bio takav, mudar, pametan, ali sa distance, bez mog ličnog uplitanja u psihologiju o kojoj sam pisala.
Trebalo je vremena, ali već dugo, dugo mi niko nije napisao “poštovana gđo Jelena”, a već dugo, dugo, i sve češće čitaoci mejlove i poruke počinju sa “draga divna Jelena”.
Međufaza je bila “draga Jelena”.
I kao šlag na tortu, komentar koji sam dobila pre neki dan: “Upravo iz razloga što si tako direktna, da čovjek čitajući tvoje tekstove ima osjećaj da sjedi s tobom i pije kafu, što si tako jednostavna, što se ne stidiš pisati o sebi, a zapravo pišeš o svima nama, ti nam pomažeš i dopireš do nas. Hvala ti.”
Kako sam od poštovane gđe Jelene došla do drage divne Jelene?
Odmah da vam kažem, nije bilo lako. I trebalo je vremena. Dosta vremena. I rada.
Poštovana gđa Jelena je bezbedna na svojoj distanci. Pametna je i mnogo zna. Završila je fakultet i pročitala mnogo knjiga. I to je lepo.
Ali, poštovana gđa Jelena je prilično usamljena. Ljudi je poštuju, to da, ali nekako sa distance. Doživljavaju je kao nekog ko je drugačiji. Nekog ko zna sve to i nema probleme i nesigurnosti koje ima većina ljudi. Pored nje se osećaju pomalo nesigurno, svesni su svoje nesigurnosti i mana.
Poštovana gđa Jelena drugima nesebično daje svoja psihološka znanja i iskustva. Ali, nikom ne daje sebe. Ne pokazuje sebe. Verovatno zato što ni sama nije sigurna da li je to što nosi u sebi dovoljno. Dovoljno dobro. Da li će se svideti ljudima? Da li će je odbaciti?
Vremenom, kroz učenje, iskustvo i rad na povećanju ljubavi prema sebi sve više otkriva ko je zapravo ona. I sve više joj se to sviđa. Sve slobodnije pokazuje deliće sebe drugima. Ljudi koji se njoj sviđaju pokazuju simpatije. Prilaze joj, počinju komunikaciju.
[tweetherder]Za povezanost sa drugima nije potrebno savršenstvo. Potrebno je pokazati sebe.[/tweetherder] I rizikovati. Jer, nekom će se to što jesmo svideti, a nekom neće.“Budi to što jesi” je ključ za povezivanje sa drugima. Iskrenost, autentičnost, ranjivost.
Da bismo sa drugima bili to što jesmo, prvo je potrebno da znamo ko smo, šta smo, šta mislimo, šta osećamo, šta želimo… i da budemo u miru i ljubavi sa tim.
Kao što sam već rekla. Nije lako doći do toga da “budem to što jesam”. Slobodno i bez stida. Pored mnogo unutrašnjeg rada, samostalno i uz podršku kolega psihoterapeuta, od velike koristi su i neki simboli. Podsetnici da je važno da budemo to što jesmo i da budemo verni sebi.
Pisala sam već o tome u tekstu “Priča o mom vereničkom prstenu” i napisala da “I dalje nije uvek lako, ali lakše mi je kad pogledam svoj verenički prsten. Podseti me koliko je život lep kad sam verna sebi, koliko se sve teškoće i prepreke lakše prevazilaze kada se energija ne troši na pokušaje da budem nekakva, ne znam kakva. Život je mnogo lakši i lepši kad sam ja – JA.”
Podrške i podsetnika nikad previše. Nedavno sam potpuno neočekivano dobila jedan veoma poseban.
Drage prijateljice sa sajta Savrsena.com su me obradovale posebnim poklonom. Poslale su mi miris B.U.
Be You. Budi Ti.
Mnogo me je obradovala njihova pažnja i to što misle na mene. Posebno me je obradovao izbor poklona, poruka koja šalje.
Miris u bojama koje volim, miriše kako ja volim, ali, meni najvažnije, podseća me šta je najvažnije u životu- da ja budem ja. Da je to sasvim dovoljno.
Podsećanje na to da je sve što je “potrebno da budem”- ja, je meni sasvim dovoljno za osmeh. Onaj pravi, iz srca, od kog mi sijaju oči, a duša se raduje.
Napomena: Ovaj tekst nastao je u saradnji sa B.U.
