Miran um: 5 koraka do unutrašnjeg mira

unustrasnji mir
Da li ste i vi boginja mira? (foto:brian donovan/Flickr.com)

Briga ponekad može biti korisna, s obzirom da nam pomaže da rešimo određene probleme, ali isto tako nas čini manje srećnima i ometa naše funkcionisanje u svakodnevnom životu.

[tweetherder]Uobičajene psihološke metode za borbu sa svakodnevnom brigom su vrlo jednostavne[/tweetherder]. Ali, to što su jednostavne i relativno poznate, ne znači da ne bi trebalo da ih se podsetimo s vremena na vreme.

Evo plana od pet koraka koji se zove “Miran um” i koji je razvijen od strane psihologa, stručnjaka za probleme ljude koji pate od demencije. Zbog toga je ovaj plan više usmeren na bihejvioralne, a manje na kognitivne aspekte relaksacije. To je naročito praktično, zato što kognitivna strana može da bude (i najčešće jeste) vrlo individualna, dok bihejvioralni aspekt svako može da iznese.

1. Aktivirajte svest

Ovo je korak koji ljudi najčešće preskaču. Zašto? Zato što nam se čini kao da već znamo odgovor. Verovatno već mislimo da smo potpuno sigurni u to šta nas čini anksioznim  i napetim.

Međutim, ponekad situacije, fizički znaci i emocije koje prate anksioznost nisu tako očigledni kao što smo skloni da mislimo. Zato je dobro voditi “dnevnik anksioznosti”, pravi ili virtuelan. Ideja je da, svaki put kada osetimo anksioznost, zapišemo u kojim situacijama se ona javila i na osnovu koji znakova smo je prepoznali.

Ponekad je samo ovaj korak dovoljan da pomogne ljudima koji se bore sa anksioznošću. Međutim, ono što je danas poznato ne kao pretpostavka, već kao činjenica, jeste to da je samosvesnost prvi korak ka promeni.

2. Dišite

Uska povezanost tela i uma danas se više ne preispituje, već se gotovo podrazumeva. Na primer, kada stojimo samopozdano, na taj način se zaista možemo osetiti rast samopouzdanja. Nije reč samo o tome da naš um utiče na naše telo, već i obrnuto – telo utiče na um.

Isto je i sa anksioznošću: svesna kontrola procesa disanja šalje poruku ka umu. To znači da, kada smo anksiozni, to stanje često je propraćeno plitkim, brzim disanjem. Umesto toga, potrebno je svesno se koncentrisati na opušteno disanje, koje je obično sporije i dublje. Dobar savet je brojanje tokom udisaja i izdisaja, kao i stavljanje ruke na stomak kako bismo lakše osetili udisaj i izdisaj.

Kada je u pitanju disanje, dobro je zauzeti onaj položaj u kom se osećamo opušteno (iako je iznenadno ležanje na zemlji pre govora u javnosti možda ipak malo previše opušteno! :)). U takvim situacijama, najčešće se radi na opuštanju mišića i zauzimanju otvorenijeg telesnog stava ka publici (ruke koje su “otvorene”, odnosno nisu prekrštene, lice sa naznakom osmeha i slično).

3. Koncentrišite se na umirujuće misli

Sasvim je lako reći: “Misli na nešto umirujuće”, ali kome to polazi za rukom kada se stresna situacija približava i srce počinje jače da kuca?

Ključ je u pripremi smirujućih misli unapred. One mogu biti sasvim jednostavne, poput “Smiri se!”, ali je poenta u tome da one odražavaju ono u šta zaista verujemo da nas može umiriti.

Stvar je u pronalaženju forme reči i misli koje su prave za nas; pronaći onu formulu koja “deluje”.

4. Krećite se!

Na prvi pogled može delovati neobično kada se kaže da se protiv anksioznosti može boriti povećanjem aktivnosti, s obzirom da se, kada je reč o relaksaciji, obično teži ka tome da se nešto radi u manjoj meri nego ranije.

Međutim, kada imamo višak vremena koje nije popunjeno nekom svrsishodnom aktivnošću, mozak je sklon da luta, a tako dokon može voditi pravo u zamku anksioznosti (“Dokoni um je đavolje igralište”); kada radimo nešto što nam se dopada, onda se i osećamo bolje. Čak i neutralne aktivnosti u kojima i ne uživamo preterano, ali nam okupiraju misli, kao što su čišćenje stana, može biti mnogo bolje nego prosto samo sedeti i – brinuti.

Problem sa anksioznošću obično je upravo u tome što čini da sve manje želimo da radimo stvari koje bi nas od nje odvratile. Zato je ovde, kao i sa umirujućim mislima, najbolje biti pripremljen unapred: čim se, u trenutku “praznog hoda”, jave misli koje vode ka anksioznosti, možemo uzeti da radimo nešto što smo isplanirali da ćemo raditi baš u ovakvim trenucima i na taj način okupirati svoj um nečime što nisu misli koje vode anksioznosti.

Zato je dobro imati pripreljenu listu stvari u kojima uživamo i kojima lako možemo da pristupimo. Na primer, kratka šetnja, čitanje knjige, kuvanje, igranje sa kućnim ljubimcem i tome slično.

5. Spavajte!

Kada smo anksiozni, često nam je teško da zaspimo. Ponekad, za osobu obuzetu anksioznošću, zapravo nema ničeg goreg od ležanja u krevetu u mračnoj prostoriji, zaokupljen samo svojim mislima.

Tako se stvara začarani krug: manjak sna doprinosi anksioznosti, pa čak stvara i nove probleme kao što je nesanica, čime se stvari samo pogoršavaju.

Prekidanje ovog lanca može biti teško, ali postoji nešto što se zove “higijena spavanja” i pokazalo se kao vrlo korisno. Reč je o navikama kao što su odlazak u krevet i ustajanje u isto vreme, kontrola stimulusa kojima smo izloženi pre i tokom spavanja, nespavanje u toku dana, izbegavanje aktivnosti u krevetu kao što su jedenje, telefoniranje, surfovanje internetom i slično.

 Izvor: spring.org.uk
Loading...
Ostavi komentar

Ostavi komentar

Tvoj e-mail neće biti objavljen.