Žene proizivode za ulepšavanje koriste od kada postoji civilizacija. To znači da su dame u Drevnom Egiptu podjednako vodile računa o izgledu, kao što to rade žene danas, u modernom dobu.
Ekipa sa sajta BuzzFeed snimila je četvorominutni video u kom su modeli i šminkeri pokazali kako su se mejkap trendovi menjali kroz istoriju.
1. Drevni Egipat (3150. – 31. pre nove ere)
Oči su bile iscrtane crnim kreonom, dok se na kapke nanosila zelena ili plava senka. Usne su bile obojene narandžastom, crvenom ili teget bojom, a lice uokvirenom pletenicama. Kreon se pravio od čađi, metala i masti, dok se senka za oči pravila od svetlo zelenog minerala malahita. Ruž za usne je u Drevnom Egiptu bio simbol statusa, i nosili su ga i muškarci i žene iz visoke klase.
***Ukoliko ste propustili: Istorija ulepšavanja žene
2. Antička Grčka (800. – 500. pre nove ere)
Za ovaj period su bile karakteristične guste, spojene obrve, senka za oči je bila prirodnih nijansi, a boja kože svetla. Šminka u ovom periodu je korišćena za naglašavanje prirodne lepote. One koje nisu mogle da prirodnim putem postignu guste, spojene obrve praznine su popunjavale lepljenjem životinjske dlake.
3. Zlatno razdoblje Indije (320. – 550. nove ere)
Žene su oči istcrtavale crnim kreonom, dok su udate nosile bindi na čelu između obrva. Crveni ruž za usne, pletenice ili punđe takođe su bili karakteristični za razdoblje vladavine Gupta carstva.
4. Zlatna elizabetanska era (1558. – 1603.)
Ovo je doba kada Engleska doživela politički i ekonomski procvat u toku 44-godišnje vladavine kraljice Elizabete I. Karakteristično za ovaj period je bled ten koji se postizao nanošenjem pudera. Obrve i deo kose su se brijali kako bi se čelo vizuelno povećalo. Usne su bile crvene, dok je boja kose ili perike bila kestenjasto-crvena. Kraljica Elizabeta je diktirala stil u toku ovog razdoblja, a kako je njena kosa bila prirodno crvena, tako su žene farbale ili nosile perike u istoj nijansi.
***Kako su se kroz istoriju menjali standardi ženski lepote saznajte OVDE.
5. Gejše ( srednji vek – 1700.)
Koža gejši je ono po čemu su one prepoznatljive, tačnije teška, bela podloga, zahvaljujući kojoj su crvene usne i crni ajlajner dolazili naročito do izražaja. Velike punđe, ukrašene češljevima i šnalicama, kao i kimona zaštitni su znak gejši.
6. Doba pre Francuske revolucije (1775. – 1789.)
Bleda koža je i dalje u modi, sa nacrtanim mladežom, obrazi su crveni a usne su neutralne sa malo sjaja. Frizura je glomazna i eksravagantna. Mejkap u je ovom periodu bio inspirisan Marijom Antoanetom, koja je nanosila beli puder na lice, vrat i ramena kako bi izgledala što svetlije. Crni mladež u svim oblicima i veličinama je bio zaštitni znak žena tog vremena, kao i gusta bela kosa.
7. Viktorijansko doba (1837. – 1901.)
U ovom periodu lice je bilo blago napuderisano, obrazi su često štipkani kako bi se ispoljilo prirodno crvenilo, a kosa podignuta u ležernu punđu. Za Viktorijansko doba je karatkeristično to što se nošenje šminke smatralo nepristojnim. Zbog toga je akcenat bio na koži i licu, pa su žene nanosile lagani puder, dok se šminka na obrazima i usnama smatrala skandaloznom. Duga kosa se smatrala simbolom ženstvenosti, ali se često nosila podignuta u punđu.
8. Šezdesete (1960. – 1969.)
Na usne se nanosio ruž u svetlo roze nijansi, dugačke trepavice i raznobojne senke su bile obavezne. Obrazi su se konturisali kako bi se dobilo izduženo lice. Oslobodilački pokret 60-ih napravio je eksperimantalnu atmosferu kada je u pitanju mejkap. Žene su nosile senke za oči u svim nijansama, dok su ajlajner i veštačke, dugačke trepavice bile obavezne.