[tweetherder]Raskid veze koja nam je bila značajna nikada nije lak[/tweetherder], posebno onda kada smo sa svojim partnerom zajednički prevalili određeni deo životnog puta. Gubitak takve veze može biti poput emocionalne amputacije. Možemo se osećati tužno i usamljeno, kao da nam nedostaje jedan deo nas samih. Tada nije neobično da se osećamo tužnim, ljutim, usamljenim ili izgubljenim.
Dobra vest je da tuga i prateća osećanja ne traju zauvek, to jest – da vedriji dani tek dolaze.
U nastavku se nalazi sedam saveta koji mogu pomoći u procesu zaceljivanja i ponovnog pronalaženja sreće i smisla.
1. Dozvolite sebi da tugujete
Kada osećamo bol usled gubitka, obezbeđivanje vremena za tugovanje je jedan od najvažnijih koraka u procesu zaceljenja. Zato, pronađite vreme i prostor gde se osećate bezbedno da izrazite svoje emocije. Isplačite se (jednom ili više puta), razgovarajte sa prijateljima, pišite dnevnik, posetite savetnika ili se molite – šta god može učiniti da vam bude bolje. Spoznajte svoj bol i svoju povređenost.
Oni koji sebi ne dozvoljavaju tugovanje često potiskuju svoj bol koji se, kasnije, može odraziti na njihove buduće veze. Kada sebi dopustimo da budemo ranjivi i tužni, na taj način iskazujemo brigu i nežnost ka samima sebi. U međuvremenu, tuga postaje sve manje intenzivna i proces isceljenja otpočinje.
2. Ugađajte sebi
Kada se, nakon raskida, osećamo tužno, lako prestanemo da brinemo o sebi i svojoj dobrobiti; to na neki način padne u drugi plan. Neki ljudi, tokom ovog perioda, osećaju krivicu (pa misle da i ne zaslužuju da se osećaju bolje), dok neki, sa druge strane, mogu zauzeti poziciju žrtve. Takođe, u fazi tugovanja može postojati potreba za neprekidnim kukanjem ili stalnom pričom o onome što se dogodilo.
Takođe, neki ljudi sebe mogu kažnjavati, svesno ili ne. Ukoliko se pronađete u nekom od ovih opisa, pitanje koje bismo mogli da vam postavimo je – zašto ste odlučili da, posle raskida sa partnerom, raskinete i sa samima sobom? Da li vas je napustila najvažnija osoba u životu – vi sami? Ono što je kod gubitka vrlo važno je to da brinete o sebi – da dobro jedete, redovno spavate, na svakodnevnom planu činite nešto što vam izuzetno prija – bile to opuštajuće kupke, aromatični čajevi, sveže cveće, masaža ili spa tretmani. Budite svoj najbolji prijatelj. U ovakvoj životnoj fazi, nema sumnje da to apsolutno zaslužujete.
3. Okružite se ljudima koji vas podržavaju
U procesu isceljenja, podrška i ohrabrenje koji nam dolaze od bliskih ljudi su od ključnog značaja. Prihvatite pažnju i nežnost svojih prijatelja, porodice, kućnog ljubimca. U društvu dragih nam ljudi, možemo postati skloni da previše analiziramo uzroke i razloge zbog kojih je došlo do raskida. Dok je određena mera ovakve prerade iskustva važna i zdrava, previše pričanja o tome i stalno vraćanje na iste teme i zaključke može doprineti ponovnom oživljavanju bolne prošlosti i “kopanju” po ranama.
Ukoliko, nakon oluje, svu svoju pažnju usmerite ka blatu u kom stojite, možete da ne primetite da je nebo iznad vas vedro. Ma koliko zvučalo kao fraza – važno je fokusirati se na pozitivne stvari.
4. Budite fizički aktivni
Poznata krilatica svih onih koji se bave komunikacijom glasi: “pokret diktira emociju”. To znači da način na koji pokrećemo svoje telo u jako velikoj meri utiče na to kako se osećamo. Najlakši način da se osećamo loše jeste da spustimo glavu, zatvorimo svoje telo i utopimo se u samosažaljevanju.
Međutim, energične aktivnosti kao što su vežbanje, pevanje ili plesanje mogu značajno povećati nivo energije kojim raspolažemo, što će neminovno uticati i na to kako se osećamo. Zato je fizička aktivnost u ovoj fazi dragocena. Endorfin koji se oslobađa prilikom fizičke aktivnosti može nam biti veliki saveznik u borbi sa gubitkom.
5. Obezbedite sebi mir i samoću
I pored podrške i telesnih aktivnosti, u procesu tugovanja obično češće želimo da budemo sami nego inače. Zato je važno da sebi obezbedimo mir i samoću onda kada nam oni trebaju. Na ovaj način učimo se da nam bude udobno u sopstvenom društvu čak i onda kada nismo “sasvim svoji”. Zato lekovito može biti upražnjavanje svih onih aktivnosti u kojima uživamo, a koje radimo sami. Neki od njih su šetnja, kuvanje, baštovanstvo, bavljenje umetnosti, putovanja… Na ovaj način možemo produbiti odnos sa samima sobom i tugovanje zapravo videti kao priliku za poboljšanje komunikacije koju imamo sa samima sobom.
6. Uključite se u stari koje su vam značajne
Kada se uključimo u nešto što je veće od nas samih, možemo se osećati važnim i korisnim delom zajednice kojoj pripadamo – zajednice ljudskih bića. Zato nam volontiranje ili pomaganje ljudima kojima je pomoć preko potrebna mogu otvoriti nove vidike i ponuditi nam uvid u širu sliku, novu perspektivu sveta kao zajednice čiji smo sastavni deo. Ovakva spoznaja može nam pomoći u procesu izlečenja, ali i van ovog procesa.
7. Ponovo stanite na svoje noge
U slučaju da se pridržavate nabrojanih šest koraka, onda ovaj sedmi dolazi spontano. On jednostavno sažima ono na šta je svaki proces tugovanja osuđen – život, jednostavno, ide dalje, ma kako to u početku zvučalo kao otrcana fraza ili činjenica koja nema mnogo upliva u naše stanje. Na kraju, ipak, ispostavi se da je definitivno tako.
Izvor: psychologytoday.com