Velika studija na životinjama otkrila je nešto prilično zanimljivo u vezi sa zevanjem: Kičmenjaci sa većim mozgom i većim brojem neurona imaju tendenciju da duže zevaju.
Istraživači su prikupili podatke o preko 1.290 različitih zevanja, tokom poseta zoološkim vrtovima i video zapisima na internetu, pokrivajući ukupno 55 vrsta sisara i 46 vrsta ptica, i pronašli su “snažnu vezu” između vremena zevanja i veličine mozga određene životinje.
„Otišli smo u nekoliko zooloških vrtova s kamerom i čekali pored kaveza da životinje počnu da zevaju“, kaže etolog* Jorg Massen sa holandskog univerziteta Utrecht. „To je umelo da traje prilično dugo.“
Studija bi mogla da popuni neke praznine u našem znanju o zevanju – uključujući i zašto se to uopšte dešava i zašto životinje poput žirafa uopšte nemaju potrebu da zevaju.
„Iako je obrazac zevanja fiksan, njegovo trajanje je evoluiralo zajedno sa rastom mozga i brojem neurona“, pišu istraživači u svom novom radu.
„Štaviše, čini se da se ova funkcija zadržava u širokom spektru životinja, tako da se njeno evolucijsko poreklo može pratiti čak do zajedničkog pretka ptica i sisara, a potencijalno i dalje“.
Da li zevanjem hladimo mozak?
Analiza je postavljena kako bi se testirala hipoteza koju je 2007. izneo jedan od istraživača koji je radio na ovoj studiji: da je zevanje u suštini način hlađenja mozga. Iz toga proizlazi da kod većih mozgova duže traje zevanje jer je potrebno više vremena da se rashlade.
Čini se da to potkrepljuju podaci iz ove najnovije studije, koji takođe pokazuju da sisari zevaju duže od ptica. Ptice imaju generalno višu temperaturu od sisara, što znači veću temperaturnu razliku sa okolnim vazduhom, što ponovo znači da je kraće zevanje dovoljno da se povuče hladniji vazduh.
Do sličnih zaključaka došlo se u studiji iz 2016. godine koja je uključivala i ljude, mada je u tom slučaju izmereno samo 205 zevanja i to sa 24 vrste. Otkrili su da miševi najkraće zevaju (0,8 sekundi), a ljudi najduže (6,5 sekundi).
„Kroz istovremeno udisanje hladnog vazduha i istezanje mišića oko usana, zevanje povećava protok hladnije krvi do mozga, a samim tim ima i funkciju termoregulacije“, objašnjava etolog Endru Galup sa Državnog univerziteta u Njujorku.
Istraživači ne povezuju inteligenciju, već samo veličinu mozga i broj neurona. Čak ni učestalost zevanja nije relevantna. Na primer, mi ljudi obično zevamo između 5-10 puta dnevno.
Zevanje je zarazno, zar ne?
Zevanje je takođe zarazno, kao što ste sigurno primetili. Jedna od hipoteza za ovo je da zevanje služi društvenoj funkciji, dovodeći dvoje ljudi ili grupu u isto stanje duha i možda čak pomaže i u sinhronizaciji načina spavanja (ipak, biće potrebno još istraživanja da bi se to utvrdilo).
„Posmatranje velikog broja video snimaka na kojima životinje zevaju zahteva prilično mnogo strpljenja, a dodatno kodiranje svih tih zevanja me je učinilo imunom na zaraznost zevanja“, primetila je biolog Margarita Hartlieb sa Univerziteta u Beču, Austrija.
Iako treba obaviti još istraživanja kako bi se zaključilo zbog čega uopšte zevamo, autori studije rezimiraju da „ovi nalazi pružaju dodatnu podršku za različita predviđanja koja su izvedena iz hipoteze o hlađenju mozga“.
Istraživanje je objavljeno u Communications Biology.
*Etologija je nauka grana biologije koja proučava ponašanje životinja, uključujući ljude. Fokus etologije je ponašanje u prirodnim uslovima.