Najpre se moramo složiti da je bol u životu neizbežan. Svaki treći čovek će se kad-tad susresti sa traumatičnim događajem u životu. I da, znamo da nas ono što nas ne ubije samo ojača, ali to je više od klišea. Bilo da ste preumorni posle napornog dana, iznervirani na poslu ili neutešni posle bolnog raskida, nauka je otkrila neke zanimljive činjenice o tome kako nam bol u stvari donosi i nešto dobro.
Eksperti navode da i fizički bol (na primer onaj koji osećamo na treningu) i emotivni bol (posle raskida) predstavljaju patnju. Ali ovi teški trenuci nisu toliko loši za nas. Štaviše, ponekad ispadnu zaista dobri. “Svaka patnja može biti produktivna i proizvesti neko novo iskustvo”, kaže Adolfo Profumo, licencirani klinički socijalni radnik i terapeut iz Njujorka. [tweetherder]Ovo su primeri koji potvrđuju teoriju da nas bol čini jačim[/tweetherder].
Bol kod vežbanja
Istraživanja su pokazala da bol koji iskusimo tokom napornog vežbanja nije čisto mazohistički. On vam zaista može pomoći kod što boljih učinaka. Jedna studija je pokazala da je izdržljivost trkača koji su uzimali ibuprofen kako bi smanjili bol tokom trke manja, nisu bili brzi i duže su se oporavljali od onih koji nisu uzimali lekove. Zašto tablete protiv bolova štete sportistima? Kada vežbamo, stres čini da naše telo proizvodi više kolagena, što jača naše kosti i tkiva. Ako sprečite stvaranje stresa uzimanjem lekova, telo nema odgovor na ovaj poznati osećaj i ne jača se kako bi to normalno radilo.
U drugom istraživanju, biciklisima su davani lekovi koji su blokirali bol u donjem delu tela tokom testa izdržljivosti, što je skoro potpuno uklonilo osećaj bola. Opet su otkrili da su biciklisti koji nisu osećali bol imali lošiji učinak. Zaključak je da je fizička bol neophodna da bi na kraju ostvarili najbolje rezultate tokom vežbanja.
Emotivni bol
Studije su pokazale da se i prilikom emotivne traume (kao kod raskida) i kod fizičke traume (kao kod polomljene noge) aktiviraju isti nervni putevi. “Patnja često može aktivirati ljude”, kaže Franklin Porter, psiholog iz Njujorka. “Ponekad je neophodno dotaći dno pre nego što se popnete na vrh”.
Neka od najranijih istraživanja o patnji su pokazala da većina ljudi koji prežive neka traumatična iskustava (poput smrti, rata ili prirodnih nepogoda) imaju veći osećaj svoje unutrašnje snage, ostvaruju dublje veze sa drugima i lakše ostvaruju svoje ciljeve nego pre iskušavanja emotivnog bola. Ovaj fenomen emotivnog samo-razvoja zbog izvesne patnje je ono što Profumo naziva iskustvo postanja. To je isti proces kao kada svoje mišiće moramo da izmorimo do maksimuma da bi ih što više ojačali.
Kako izvući najbolje iz bola?
Budimo realni: Patnja – bilo da je osećamo posle gubitka voljene osobe ili zbog čučnjeva koje uporno vežbamo – nije nimalo prijatna. Želimo da se taj ružni osećaj što pre okonča, ali da bi zaista imali neke koristi od svog tog bola, ne treba da olako pređemo preko njega. Ključ je u strpljenju.
Ovo često znači da sebi morate da dopustite da zaista osetite bol: izjadajte se prijatelju zbog neprijatnog šefa, isplačite se posle raskida, izbacite sve svoje frustracije u teretani. Kada prevaziđemo bol, tek tada ćemo imati koristi od njega. “Mnogi ciljevi i dostignuća ne bi bila moguća bez bolnih perioda”, kaže Ellen Schnier, klinički socijalni radnik i terapeut. Patnja je ta koja gradi naš karakter, nudeći nam osećaj da ako možemo da preživimo ta bolna vremena, možemo da uradimo sve što poželimo.
Ali čuvajte se od dopuštanja da patnja preraste u sadistički čin umesto u jačanje vas kao ličnosti i nikada nemojte sebe terati preko svojih granica. “Patnja postaje negativni ciklus kada je prihvatimo kao odraz onog koliko vredimo”, kaže Schnier. Sve je u snazi uma. Ako teške trenutke vidimo kao mogućnost da postanemo bolji, ona može biti velika motivacija za pozitivne promene. Recite to sebi sledeći put kada vam budu goreli listovi dok se posle napornog dana penjete stepenicama!