Istočnjački narodi su oduvek bili poznati po mudrosti, pa tako ni stanovnici današnje Severne i Južne Koreje ne zaostaju. Ovo su neke od najpoučnijih poslovica nastalih na korejskom jeziku.
Ako ribu pustiš u posudu s vodom, ne misli da si joj dao slobodu.
Veština sabesednika zavisi od tvoje veštine.
Gde nema tigra, onde se i zec smatra vladarom.
Duboka reka bešumno teče.
I budala radi po svom ubeđenju.
I najveće drvo je izraslo iz malog semena.
I plitku reku prelazi oprezno.
Iz rodnog kraja i gavran je mio.
Jezik je bez nogu, ali juri na hiljade milja.
Kad padneš u vodu, ljuti se na sebe, a ne na potok.
Ljubav je kadra da za jednu noć sagradi Kineski zid.
Najbolje drvo pre svih seku.
Nesreća je kao reka: u nju se sliva više izvora.
Nesrećan čovek, i kad na perje padne, razbije glavu.
Novac koji daješ svešteniku ne dobija Buda.
Otrovne gljive prve izrastu.
Prosuti pirinač možeš pokupiti, ali izgovorene reči ne možeš vratiti.
Ptica koja dugo stoji na jednom mestu vrlo brzo postaje plen.
Reka se upoznaje plivanjem, a čovek u razgovoru.
Svako za svoju nesreću okrivljuje druge.
Soko slomljenih krila nije soko.
Sreća je kao ptica u kavezu: kad je jednom pustiš, više je nećeš uhvatiti.
U životu nema ravnih puteva.
U srećnom domu i na paradajzima rastu tikve.
Hrabrima i zvezde pomažu.
Čak i ako si nebrojeno puta odapeo strelu, svaki put vodi računa kako zatežeš luk.
Čovek koji živi po svojim uverenjima, ne boji se kazne.
Što u početku nisi popravio malom motikom, kasnije ćeš popravljati velikom lopatom.