Većina ljudi konzumira kafu, jer ih to čini budnim i poboljšava im raspoloženje. Čak i mnoge ranije studije sugerišu da kofein poboljšava kognitivne performanse zadataka (memorija, pažnja i ostalo) u kratkom roku. Međutim, nova istraživanja sa Johns Hopkins – Medicinskog fakulteta, pokazuju suprotno, odnosno da kofein ima negativan uticaj na raspoloženje, jer se stiče utisak da jedino pod dejstvom kafe, osoba funkcioniše normalno. S obzirom da to kratko traje, raspoloženje pada do sledeće šolje kafe.
Loši efekti kafe:
Adrenalin
Uzimanje kofeina oslobađa adrenalin. Adrenalin pokreće na akciju i podstiče mehanizam samoodbrane (koji je nepotreban) i tako onemogućava racionalno razmišljanje upravo zbog mogućnosti brze reakcije. Kada kofein podstakne mozak na hiper-budnost, emocije prevladaju vaše ponašanje. Tako su razdražljivost i anksioznost najčešće emotivne reakcije, koje preuzimaju kontrolu, kao posledica konzumiranja kofeina.
Pored toga negativni efekti nisu samo vezani za ponašanje. Istraživači na Univerzitetu Karnegi Melon su utvrdili da velike doze kafe podižu krvni pritisak, stimulišu rad srca, proizvode brzo, plitko disanje i utiču na nedostatak kiseonika, koji je neophodan mozgu za misaoni mir i racionalnost.
San
Kada spavate, vaš mozak doslovno puni baterije, prerađuje informacije od proživljenog dana i vrši selekciju (koja izaziva snove). Samokontrola, pažnja, memorija i brzina obrade podataka i informacija se smanjuje ako nema dovoljno kvalitetnog sna. Mozak je vrlo promenljiv kada je u pitanju spavanje. Da bi se probudili odmorni mozak prolazi kroz složenu seriju ciklusa, a taj proces se može poboljšati, kao i kvalitet sna ukoliko smanjite dnevni unos kafe.
Kofein se u organizmu preradi za nekih šest sati i to samo polovično, odnosno potrebno je skoro puna 24 sata da bi kofein potpuno nestao iz organizma. Ukoliko popijete šolju kafe u osam ujutru i dalje ćete ima ti oko 25 odsto kofeina u osam uveče. Tako dolazimo do zaključka, da svaka popijena šolja kafe posle podne znači i 50 odsto kofeina u krvotoku, a to dovodi do negativnih efekata koji otežavaju proces uspavljivanja.
Međutim, kada konačno zaspite, najgore tek dolazi. [tweetherder]Kofein remeti kvalitet sna smanjenjem brzih pokreta očiju (REM faza)[/tweetherder], odnosno proces kada je organizam u dubokom snu gde telo oživaljava i obrađuje emocije. Posledica takvog stanja sutradan je emotivni hendikep. Naravno, u takvom raspoloženju ćete posegnuti za novom šoljom kafe kako bi se oraspoložili i tako postajete žrtva začaranog kruga.
Odvikavanje od kafe:
Kao i svaki stimulans, kofein fiziološki i psihološki izaziva zavist. Ukoliko odlučite da smanjite unos kofeina, trebalo bi da to uradite postepeno pod nadzorom lekara. Istraživači sa Johns Hopkins fakulteta su utvrdili da kofein izaziva glavobolju, umor, pospanost i poteškoće kada je u pitanju koncentracija. Neki ljudi su čak osećali stanje slično gripu, depresiji, kao i anksioznost usled smanjenja dnevne doze kofeina. Svakodnevno i postepeno odvikavanje, odnosno doziranje kafe će znatno smanjiti ove simptome odvikavanja.
Izvor: businessinsider.com