Istraživanje: Koliko treba raditi da bi bili najproduktivniji?

[tweetherder]Česte pauze u toku rada su najbolje za produktivnost, fokusiranje i kreativnost[/tweetherder], ali najčešće to ne poštujemo, što zbog poslodavaca, što zbog lične neodgovornosti i želje da što pre dođemo kući i pobegnemo sa posla.

Međutim, posledica takvog rada je stres, iscrpljenost, prezasićenje poslom i nezadovoljstvo. Sa Univerziteta u Torontu ukazuju na to da pauza za ručak utiče bolje na produktivnost, a profesori sa Menadžmenta za HR (odeljenje za ljudske resurse), potvrđuju ovu konstataciju i dodaju da ljudski mozak ima ograničenu psihološku energiju, te da su pauze obavezne, jer kada se izvor energije isprazni manje smo fokusirani i ne možemo dati svoj maksimum.

Kompanija Draugiem Group je nedavno napravila istraživanje koje je bilo vezano za produktivnost svojih zaposlenih. Istraživali su koje su to navike najproduktivniih ljudi u kompaniji i ispostavilo se da 10 odsto zaposlenih koji najbolje obavljaju posao, zapravo, ne rade puno radno vreme od osam sati dnevno. Tačnije, prave pauze od 17 minuta na svakih 52 minuta rada.

Dakle, tajna uspeha nije u mukotrpnom i dugom radu, već u kratkim pauzama na određeni vremenski period koji je zapravo produktivan deo rada, dok je svaka pauza novo prikupljanje psihološke energije i pažnje za sledeću etapu rada. Takođe, interesantno je da osobe koje su pravile pauze na određeni period od 17 minuta i to slobodno vreme nisu utrošile na proveravanje mejlova, posećivanje društvenih mreža i slično, nego su šetale, pričale sa kolegama (ne o poslu) ili čitale knjige, su zapravo, bile najproduktivnije.

[tweetherder]Većina nas misli da ako provodimo mnogo sati na radnom mestu, to znači da smo dobri radnici. [/tweetherder] Zapravo, studija je pokazala da je menadžerima bitno da zaposleni nemaju strah od toga da će neophodne pauze biti shvaćene kao izraz lenjosti i neproduktivnosti, naprotiv.

Pratite sledeće korake kako biste bili sigurni da ste obezbedili adekvatnu pauzu u toku dana:

1. Napravite raspored dnevnih pauza – idealno na svaka 52 minuta.
2. Podesite tajmer – podsećaće vas kada idete na pauze i kada se vraćate.
3. Napravite realnu “to do” listu – često se dešava da napravimo listu obaveza koju ne možemo ispuniti.
4. Napravite prioritete – odaberite tri glavna dnevna zadatka koje treba ispuniti, a dodatne zadatke stavite na posebnu listu i prilagođavajte obaveze, ako je potrebno. Psihološki je mnogo lakše kada imate listu sa tri umesto sa 30 zadataka.

Izvor: fastcompany.com