Otvoreno pismo “jednog papučara” nedavno se proširilo internetom i naišlo na odobravanja svih žena!
Ne spominje se ko je taj muškarac, ni gde živi, ali njegovo pismo vam prenosimo u celosti:
“Jedan moj prijatelj je došao kod mene na kafu, sedili smo i pričali o životu … Rekao sam da idem na čas da operem tanjire koji su ostali u sudoperu. Pogledao me kao da sam mu rekao da sam pošao da konstruišem svemirski brod. Reče mi, diveći mi se, ali pomalo zbunjeno:
“Dobro za tebe što pomažeš svojoj ženi, kada ja to uradim, moja žena to ne ceni. Jednog dana sam obrisao pod, a ni hvala mi nije rekla”.
Vratio sam se i objasnio mu da ja ne pomažem svojoj ženi. Rekao sam mu da mojoj ženi ne treba pomoć, treba joj partner. Ja sam partner u kući i zbog tog partnerstva su podeljeni zadaci, ali se sigurno ne radi o pomoći u kući. Ja ne pomažem svojoj ženi da očisti kuću, zato što i ja živim tu pa je moram i ja da čistim.
Ja ne pomažem svojoj ženi da kuva, zato što i ja hoću da jedem. Ja ne pomažem svojoj ženi oko dece, zato sto su to i moja deca, a moja uloga je da budem otac i roditelj. Ja ne pomažem svojoj ženi da prostire i pegla veš, zato što je to i moj veš. Ja nisam pomoć u kući, ja sam deo kuće. A što se tiče cenjenja, pitao sam ga kada joj je poslednji put kad je nejgova žena završila sa čišćenjem kuće, pranjem, kuvanjem rekao hvala? Ali hvala tipa: “Vau! Ženo moja! Fantastična si”
Čini ti se apsurdnim? Izgleda ti čudno? A kada si ti, jednom u 100 godina, očistio pod, očekivao si minimum nagradu za izvrsnost, sa puno slave. Zašto? Jesi li ikada razmislio o tome, prijatelju? Možda zato što je, po tebi, sve to njena obaveza? Možda zato što si navikao da se sve to obavi, a da ti ne moraš prstom da mrdneš? Dakle, ceni kao što bi voleo tebe da cene, na isti način i istim intenzitetom. Pruži ruku, ponašaj se kao pravi partner, a ne kao gost koji je došao samo da jede, spava i opere se…”