Prva asocijacija na pomen Havaja su nam plaže, sunce, kokteli, palme (kako one prave, tako i one na košuljama i bermudama), pozdrav Aloha, vedre boje i osmesi. Postoje i mnoga druga ostrva na svetu, ali nijedno od njih ne budi ovakve slike. Evo zbog čega je to tako.
Ključ ove misterije leži u kulturi koja je duboko ukorenjena u svakodnevni život ostrvljana. Kahuna, ili čuvar tajni u ovoj drevnoj tradiciji, i Ho’oponopono, praktikovanje umetnosti izlečenja, su dva osnovna temelja na kojima počiva ova kultura.
Iako mnogi odbijaju ili sa rezervom primaju strane uticaje jer smatraju da ih je nemoguće inkorporirati u svakodnevnicu van podneblja u kom su nastali, havajska tradicija dokazuje istinu da su najvažnije stvari na svetu one najjednostavnije.
Ako provedete samo nekoliko dana na Havajima primetićete da se ove 4 rečenice najčešće čuju u govoru, a upravo su one proistekle iz njihove tradicije.
Molim te, oprosti mi.
Žao mi je.
Volim te.
Hvala.
Možda će vam ovo delovati isuviše jednostavno i ne toliko mudro na prvu loptu, ali razmislite. Kada ste poslednji put nekome od srca rekli da vam je žao i zamolili za oproštaj? Verovatno ste navikli da vaši roditelji, prijatelji i partner prelaze preko vaših sitnih nesavršenosti jer i vi prelazite preko njihovih. Ima li potrebe da naglasimo koliko je štetno da se sve te sitnice guraju pod tepih jer jednom kada odlučimo da raščistimo taj nered ne preostaje nam ništa drugo nego da se oprostimo zauvek od onoga kome smo mnogo toga ćutke oprostili. Nemojte da od sitnica pravite krupne stvari, iskažite svoje žaljenje zbog svojih grešaka bez očekivanja da će neko tek tako da pređe preko njih. Zamolite za oproštaj.
Volim te. Još jedna reč od koje smo napravili bauka i veoma škrto je koristimo. Zašto ne govorimo češće ljudima koliko ih volimo? I to je samo reč, kao i bilo koja druga. Zar je bitno ko će prvi kome reći da ga voli? Volim te je i kada nekome spremite doručak, kada podelite sa nekim nešto što vas je oduševilo u toku dana, kada podelite sa nekim čokoladu, uostalom. Sve to znači volim te, zato to i recite. Zašto čuvate to svoje dragoceno volim te samo za partnera? Recite prijateljima koliko ih volite. Uvek je lepo to čuti. Stanovnici Havaja na svakom koraku govore jedni drugima da ih vole. Zato su uvek tako nasmejani.
Hvala. Zahvalite se prodavačici u marketu, zahvalite se komšiji koji vam je pridržao vrata, ali recite hvala i prijatelju koji vas je saslušao, koji vam se našao tu kada niste hteli da budete sami. Nemojte biti zahvalni samo na velikim stvarima. Zahvalite se na onim malim. One u nekim danima znaju biti podjednako velike.
Na krupnijem planu to će raščistiti sve odnose koje imate. Ljudi u vašem okruženju će znati da ih volite, da ste im zahvalni, da ste svesni svojih grešaka i da vam je žao zbog nekih postupaka. Ovakvi odnosi će ubrzo postati dvosmerni i dobićete povratnu reakciju. Tako će sve vaše veze, bilo da su one prijateljske, emotivne, poslovne, porodične ili bilo koje druge, biti stabilnije i neće ostati ništa nerazjašnjeno. Jasni odnosi su ključ srečnog života jer loša iskustva nećemo prenositi na druge.
“Mi smo zbir naših prethodnih iskustava i obeleženi smo svojom prošlošću. Kada osetimo stres ili strah, ako razmislimo malo o tome shvatićemo da je uzrok toga pohranjen u našoj memoriji. Ono što smo ranije doživeli se ispoljava u emocijama koje osećamo sada. Naša podsvest povezuje radnju ili osobu u sadašnjosti sa nečim što se desilo u prošlosti. Kada se to desi emocije se aktiviraju i zapravo smo pod stresom zbog stvari koje su se odavno dogodile, a imaju isti uzrok, tj. po istom su šablonu.” (Morrnah Simeona)