Foto: SOPHOCO/Flickr.com
Možda ste imali prilike da počnete da trenirate neki novi sport ili ste se našli u nekoj potpuno novoj situaciji u životu? Situaciji u kojoj vam je sve novo, nepoznato i imate vrlo malo iskustva.
Koliko puta vam se desilo da vam sve odmah krene od ruke i bude baš onako idealno, kako ste zamišljali?
Kada sam bio mali počeo sam da treniram džudo. Imao sam 6 godina. Još nisam ni išao u školu, a sala je bila odmah preko puta zgrade u kojoj sam živeo i moji roditelji su mislili da je dobro za mene da naučim kako se pada. Nisam siguran da li su nesvesno pomislili i na figurativo padanje, a svakako je bilo korisno.
Sećam se da kad sam ušao u svlačionicu svi su me nešto pitali. Bilo ih je puno i bili su svi mnogo stariji od mene, govorili su uglas. Toliko sam se uplašio od njih da sam samo ostavio stvari i pobegao nazad kući uplakan. Posle par meseci, kad sam već krenuo u školu, ponovo sam počeo da treniram džudo i naučio da padam na razne načine (bure pad mi je ostao omiljeni).
Ceo život sam imao dosta kilograma, a u džudu su kategorije za takmičenje po kilogramima, tako da sam na takmičenjima imao borbe protiv dečaka koji su bili po 3 godine stariji od mene (a imali su isti broj kilograma). Oni su imali zeleni ili braon pojas, a moje znanje u džudou i moj “maleni” žuti pojas nisu mogli da im pariraju i gubio bih borbe posle dva minuta. San o nekom uspehu na takmičenju bi se svaki put raspršio kao mehur od sapunice.
Tada sam po prvi put shvatio da ima boljih od mene. Teško je kada to prvi put shvatiš.
Boli.
Neki odluče da još više i jače treniraju. Da se još više trude. Neki promene sport i pronađu sebe u nekoj drugoj sportskoj disciplini u kojoj su uspešniji. Neki odustanu.
Razočarao sam se zato što sam stvarno vredno trenirao. Ali i drugi su trenirali i bili bolji od mene. Od mog bavljenja džudom ostali su mi padovi, tačnije kako pasti tako da se što manje povrediš i što brže ponovo ustaneš. To mi je najvrednije što sam poneo iz džudoa.
Uvek postoji neko ko je bolji od vas u nečemu. Što pre to shvatite lakše će vam biti. To samo treba da vam bude motiv da se još više trudite i još bolje trenirate . Da postanete sutra još bolji nego što ste danas.
Mi možemo promeniti i popraviti samo sebe. Uvek će biti boljih od vas.
U životu kao i u sportu imate neki rezultat, neke “protivnike”, neke velike utakmice koje igrate i ako biste usvojili ideju da je u sportu jedino adekvatno poređenje koje možete praviti, poređenje sa samim sobom, vaš napredak bi bio usmereniji i brži.
Smisao treniranja i uopšte vežbanja je da si danas bolji nego juče i to u odnosu na samog sebe. Da napreduješ, da se razvijaš i unapređuješ svoje veštine. Veštine u sportskom, mentalnom, radnom i životnom smislu.
Setite se sebe pre 5 godina. Razmislite u čemu ste sad bolji od sebe pre 5 godina? U čemu ste lošiji? Gde ste napredovali? Gde imate još prostora za napredak?
Niko nije savršen i svakodnevnim napredovanjem smo sve bliži osećaju savršenstva i ispunjenosti.
Možda ćete već danas uraditi nešto bolje, nego što ste to radili juče ili prekjuče, na poslu, ili u kući i tako napraviti još jedan korak bliže savršenom.
