Kao ljudska rasa smo dovoljno evoluirali da znamo da je povrće zdravo i da ćemo, ako ga često jedemo, biti zdravi i živeti duže, nego li, recimo, pohovane sireve i piletinu prženu u fritezi. Zašto onda to zdravo povrće nije boljeg ukusa, kao sva ta nezdrava hrana? Ne bi li bilo bolje za zdravlje i opstanak ljudi da brokoli ima ukus kao pomfrit.
Međutim, ljudi su lenji. Naravno, radimo mnogo, gledamo dosta televizije, igramo se sa decom, plaćamo račune, izlazimo, i šta radimo sa vremenom koje nam preostaje za nas? Okrećemo se brzoj hrani koja nam je dostupna na svakom koraku. Automati za hranu, kafeterije i obične radnje pune su prozvoda bogatih mastima, šećerom koji nas brzo zasite. Kada je najlakše za užinu pojesti čokoladicu, a ne seckati šargarepu ili celer, naviknete se na tu dozu šećera, naročito kada vam padne nivo šećera i telo vam ponovo kaže da je gladno.
Od nezdrave hrane vam je muka, ali joj ne možete odoleti. Bolesti uzrokovane hranom su se javile sa pojavom prerađene hrane koja je zamenila sve što smo do tada poznavali pre nekih 40-ak godina. Današnja prerađena hrana, šećerima i mastima bogate namirnice ne samo da nas goje, već mi to i znamo ali i dalje žudimo za njima. To doprinosi začaranom krugu mučnine iz kog ne možete da pobegnete. Takozvana ‘zavisnost od hrane’, koja vodi gojaznosti, dijabetesu, kardiovaskularnim bolestima, je krajnji rezultat konzumiranja sve prerađene i obrađene hrane koju svakodnevno unosimo.
I evolucija je protiv nas. Veoma mali vremenski period, u odnosu na to koliko dugo traje evolucija, ljudi sebe hrane prerađenim namirnicama i unose nezdravu hranu. Ali, i u vreme kada je hrana bila opasna po život i kada se naš mozak još uvek razvijao, čovek je naučio da preferira sirove izvore energije, poput masti. Kako su do istog zaključka došli i savremeni proizvođači hrane, jasno je zašto danas ljudi sebe ubijaju hranom.