Čini se da su nesuglasice neizbežni deo života, a javljaju se svuda, od komentara na društvenim mrežama do sudnica.
Nova studija istraživača sa Jejla, objavljena u časopisu Frontiers in Human Neuroscience, “zavirila” je u mozak ljudi dok su razgovarali o kontroverznim temama. Rezultati sugerišu da je „potrebna je mnogo veća aktivnost mozga kad se ne slažemo oko nečega nego kad se slažemo“, rekla je vodeća autorka dr Joy Hirsch u izjavi. Dr Hirsch je takođe objasnila da kada dvoje ljudi raspravlja o nekoj temi, „postoji usklađenost našeg mozga sa mozgom osobe sa kojom se slažemo, ali kada se ne slažemo, nervna sprega se prekida.“
U istraživanju je učestvovalo 38 odraslih osoba koje su popunile anketu o tome da li se slažu ili ne sa četiri kontroverzne teme. Birali su odgovore na teme: “video igre su gubljenje vremena”, “smrtnu kaznu treba zabraniti”, “istopolni brakovi su građansko pravo” i “marihuanu treba legalizovati”.
Ljudi su zatim stavljeni u parove gde su se složili oko dve teme, a oko dve nisu, a zatim su započeli direktnu debatu o tim temama. Tokom debata, mozak im je posmatran pomoću funkcionalne bliske infracrvene spektroskopije* i analiziran je njihov govor.
Otkriveno je da se aktivnost mozga značajno razlikuje tokom dogovora i neslaganja. Kada su se parovi složili oko teme, socijalna i vizuelna moždana aktivnost bila je sinhronizovanija i skladnija. Delatnost mozga bila je usmerena na oblasti mozga zadužene za socijalne odnose i pažnju. Ovo je, prema dr. Hirsch, „manje kognitivnog angažmana i više socijalne interakcije između mozga sagovornika, slično muzičkom duetu“.
Tokom neslaganja, međutim, moždana aktivnost između para bila je neskladnija, „poput simfonijskog orkestra koji svira drugačiju muziku“, kako kaže dr Hirsch. Senzorna područja su bila manje aktivna, dok su područja uključena sa višim kognitivnim funkcijama bila pojačana. Analiza govora takođe je pokazala da su brzina slogova i akustična energija povećani tokom neslaganja, što ćete razumeti ako ste ikada bili nadglasani tokom žestoke svađe.
U radu su istraživači primetili da je „relevantnost uvida u vezi sa neurobiologijom ljudskog ponašanja tokom izražavanja podudarnih ili različitih mišljenja istaknuta u vremenima ekstremne političke i društvene podele“.
Da zaključimo, preterane svađe, na primer u komentarima na društvenim mrežama, su samo rezultat sve većih podela u društvu. A na internetu su ljudi naizgled rečitiji jer imaju vremena da smisle odgovor za razliku od razgovora lice u lice.
*Bliska infracrvena (IC) spektroskopija se koristi pre svega za kvantitaivna merenja.
Magnetna rezonancija (MR) spektroskopija je tehnika koja omogućava neinvazivnu diferencijaciju brojnih patoloških promena mozga na osnovu određivanja nivoa metabolita koji su prisutni u njima.