Jedan mladić iz Srbije odlučio je da svoje, očigledno, loše iskustvo sa ovdašnjim devojkama podeli sa javnošću u vidu otvorenog pisma, a koje prenosimo u celini.
“Za ovo što želim da napišem sasvim je nebitno odakle dolazim i kako se zovem. Imam 28 godina i nažalost živim u ovoj zemlji. Obično nemam potrebu da komentarišem i iznosim svoja mišljenja, ali neki tekstovi koje sam u poslednje vreme čitao naterali su me da razmislim u šta se sve ovo pretvara.
Odnosi među polovima su otišli u tri lepe, da ne upotrebim javno neku drugu reč.
Više ne možeš nikome da se obratiš, a da ne primetiš isfrustriranost i bes sa obe strane.
Siguran sam da su ovo sve posledice života kakvog živimo i onoga šta nam je iluzija u glavama i čemu težimo. Danas su prioriteti skupa putovanja, iPhone na stolu u kafiću, život tipa “Seks i grad” itd., ali nam zato roditelji rade za 20 hiljada, kupujemo kredit za telefon od 50 dinara…
Ukoliko ste propustili: Devojke uzvraćaju udarac: “Niste fini, nego ste jadni”
Primetio sam da termin koji se uporno ponavlja u ovakvim tekstovima je nesiguran i iskompleksirani muškarac. Devojko, kad ti neko kaže da si krupna, a ti mu odgovaraš da je mali i iskompleksiran, onda više to govori o tebi nego o njemu. Srce, ja nisam iskompleksiran i nesiguran ako ti priđem uveče, a ti sa drugaricama kažeš: “Pali” i onda zajedno grohotnim smehom hranite svoj ego. Nisam iskompleksiran i nesiguran ako ti usred dana suptilno kažem: “Zdravo”, a tebi se u glavi javi matriks koji nisi u stanju da procesuiraš (“Šta se ovde dešava? Šta ovaj hoće? Nismo na splavu?”) i kažeš: “Beži”.
Želite muškarca koji ima 2 metra i isklesane trbušnjake, a same izgledate tako da vas je lakše preskočiti nego zaobići.
Da se razumemo, ne branim nikog i mi muškarci generalno umemo da budemo svinje jer u 90% slučajeva kada se nađemo na splavovima tražimo samo jedno. Zbog takvih razmišljanja na kraju ostajemo sami sa svojim egom.
Kada već govorim o samoći jedan tekst je govorio o devojci koja je sa 27 ili 28 godina “ostvarena i samostalna žena”. Njenim rečima za tih svojih 27-28 godina ona je zaradila za dupleks stan, prestižna putovanja, izgrađenu karijeru i da bira da će radije bude sama jer ne može da nađe partnera koji može da je prati. Devojko, zašto ne nađeš partnera koji zarađuje manje od tebe, pa ga vodi sa sobom na skupa putovanja kad uporno govorite da novac nije problem?
Problem je generalno taj što devojke žive u oblacima i žele da budu “ostvarene i nezavisne” podstaknutefenomenom feminizma.
Hoće da zarađuju svoj novac i da ga zadrže za sebe i ja to poštujem, ali sa druge strane žele “snažnog i iskusnog” muškarca koji će da ih razume i da ih izdržava i otuda dolazi opšta sebičnost. Iz tog razloga muškarci u glavnom glume neke frajere iz filmova tipa kajla, skupa kola, teretane, godfather i život u vidu “fast and furious”, dok je realnost mnogo drugačija. U Srbiji teško da možeš u tim godinama svojim radom da stekneš to što si navela, a da ne koristiš tuđu grbaču, novac i ono što imaš među nogama.
Ako pričam za sebe, poštenim radom sam uspeo da zaradim tek za malo bolji bicikl jer su mi roditelji domaćica i penzioner. I veruj mi, devojko, pre bih seo na taj bicikl i otišao negde u prirodu stotinama kilometara dalje od tebe i tebi sličnih.
Devojke koje su me oduševile su uglavnom bile one koje sam upoznao u inostranstvu, jer je neverovatno kakav drugačiji mentalni sklop poseduju.
Najlepši sastanak sam imao sa devojkom koju sam slučajno upoznao u Slovačkoj nasred ulice posred bela dana. Ono što moram da priznam je da sa svojih 28 godina dolazim do situacije da nikada nisam imao devojku u Srbiji što je uglavnom moja krIvica jer sam devojke sa kojima sam mogao da budem sam odbijao uglavnom zbog načina razmišljanja.
Možda ima izuzetaka jer na takve devojke nisam nalazio. Ovakav život u prepucavanja uglavnom vodi ka konstantnoj borbi sa vetrenjačama, tako da završavam doktorat i bežim iz ove zemlje.”