Stanarina može biti skupa, gazde mogu biti veoma nezgodne i retko kada se sa cimerima slažete, pa zašto onda sebe stavljati na ove muke kada za mnogo manje para možete živeti u vozu?
Da, u vozu koji svakodnevno prelazi stotine kilometara i u kojem ćete uvek biti u pokretu, uvek na drugom mestu i proživljavati nove avanture. Tako možete čak i studirati, a opet plaćati manje za prevoz nego što bi vas koštala mesečna renta i troškovi.
Posle nerešenih razmirica sa svojim stanodavcem, to je upravo uradila studentkinja Leonie Muller. Ova 23-ogodišnjakinja je spakovala svoju torbu sa odećom, knjige i preparate za ličnu higijenu, kupila mesečnu kartu od 380 evra za voz i uselila se. U kupeu živi već pola godine, kupa se u toaletima vozova i uči u njima dok putuje.
Ova odluka je bila čisto ekonomska, jer je za najam stana plaćala 450 evra, ne računajući troškove čestih putovanja do Kelna da bi išla u posetu dečku koji tamo živi. Sada, ona plaća manje, a ima gde i da spava i put do ovog nemačkog grada joj je uračunat.
Ova studentkinja iz Tubingena nedeljno pređe od 1200 do 2000 kilometara putujući od kuće svoje majke, stana svog dečka i fakulteta, uz sve usputne stanice i noćenja kada je to neophodno. Često putuje noću i priznaje da je spavanje u vozu ponekad veoma naporno. Od buke i stalne brige za svoje stvari, upeva tek da nakratko odrema.
Ipak, i pored ovih mana sa kojima se svakodnevno susreće, Mullerova je za Washington post izjavila: “U vozu se zaista osećam kao kod kuće i mnogo više gradova mogu da obiđem i posetim mnogo prijateja na taj način. To vam je kao da ste non stop na odmoru”. U razgovoru za jednu nemačku tv stanicu je rekla još i: “Čitam , pišem, gledam kroz prozor i konstantno upoznajem nove i zanimljive ljude. Uvek ima šta da se radi u vozu.”
Neobičan način života ove studentkinje je ustvari ekspretiment kojim ona želi da pokaže kako njen trenutni status beskućnice utiče na njen život. Ona piše i blog pod nazivom Gde god da ste, tu ste, u kome dokumentuje prednosti i mane ovakvog putovanja. Svoja iskustva Mullerova želi da objavi u radu koji priprema na fakultetu.
Ponekad je teško odstupiti od zacrtanih društvenih normi, ali Leonie se trudi da ljudima pokaže da je to i te kako moguće. Većina njenih prijatelja i članova porodice je podržava u njenoj odluci da odbaci tipični studentski život i zameni ga nomadskim. Međutim, ima i onih koji imaju negativan stav prema njenog situaciji i smatraju da je njen putujući dom samo neosnovana uvreda uobičajnom načinu stanovanja koji zahteva krevet koji ne putuje sa vama.
Neki misle da je Mullerova smešna što živi ovako, jer to je daleko od idealnog načina, ali ona se ne slaže. To je i jedan od glavnih razloga zbog čega ona beleži svoja iskustava sa putovanja, jer želi da ljudi vide da se ona ne trudi da ikoga vređa, već da samo pokušava da natera druge da promene ugao gledanja i prošire vidike ka drugačijem stilu života. Iznajmljivanje stana i život u kući nije za svakog i ona nastoji da pokaže da postoji još neka opcija.
U intervjuu je još i rekla: “Želim da inspirišem ljude da preispitaju svoje navike i ono šta za njih znači biti normalan. Uvek postoji mnogo više mogućnosti nego što to mislimo. Vaša sledeća avantura vas čeka iza ugla – da li ćete je pronaći, ostaje na vama.”