Kompleksnost mozga zahteva adekvatnu, konstantnu i kvalitetnu ishranu sa svim vitaminima, mineralima i vlaknima neophodnim za funkcionisanje kako organizma tako i fizičkog i psihičkog stanja čoveka, generalno.
1. Vaš mozak voli masti
[tweetherder]60 odsto mozga je napravljen od masti, pa je iz tog razloga potrebno uzimati masti visokog kvaliteta. [/tweetherder]Posebno su mu potrebni omega-3 i omega-6 masti. Treba napomenuti da su ove esencijalne masti veoma osetljive i sklone oštećenjima, pa je zato neophodno konzumirati neoštećene mešavine istih.2. Vaš mozak voli vodu
S obzirom da je telo sastavljeno između 50 i 70 odsto vode (zavisno od starosti), neophodno je uzimati čistu, svežu, nekotaminiranu vodu, kako bi telo i mozak bili adekvatno hidrirani.
3. Vaš mozak voli proteine
Proteini su izuzetno važni za jačanje mišića, ali isto tako i za efikasno funkcionisanje i povezivanje neurona. Kada neuroni ne komuniciraju kako bi trebalo vama pada koncentracija i slabije pamtite. Proteine bi trebalo uzimati od životnjske hrane, ali ako ste vegeterijanac morate dodati i kombinovati žitarice od mahunarki kako bi proteini bili kompletni.
4. Mozak je “najgladniji” organ u telu
S obzirom da mozak ima titulu najgladnijeg organa u telu, nephodan mu je konstantni unos kvalitetnih ugljenih hidrata. Ukoliko uzimate povrće i voće sa niskom količinom šećera, znači da unosite sveže i kvalitetne ugljene hidrate, pa je tako energija u organizmu dugo održiva. Sa druge strane, prerađeni ugljeni hidrati omogućavaju kratkoročno dejstvo i slabiji energetski efekat. Odlučite se za žitarice i mahunarke kako bi mozak uživao u optimalnom snabdevanju energijom, a pored toga sveže namirnice ove vrste imaju i vitamine i minerale idealne za funkcionisanje mozga.
5. Mozak i kafa
Kofein trenutno i brzo razbuđuje i stimuliše mozak oslobađajući adrenalin, međutim brzo prestaje da deluje i zapravo utiče poput stresa na ljudski organizam. Odlučite se pre za biljne čajeve, ili vodu začinjenu limunom ili limetom.
6. Mozak žudi za ugljenim hidratima
Često se dešava da morate uzeti nešto slatko inače će vas nervoza savladati. Problem je u tome što ste se navikli na brze i kratke doze obrađenih ugljenih hidrata koji trenutno zadovolje organizam. Morate se odvići ove vrste zavisnosti i zameniti ih velikim zelenim napitcima koji omogućavaju stabilan nivo glukoze u krvi i efikasniju proizvodnju energije. Pored toga, na ovaj način se konstantno održava visok nivo enegije i samim tim je potreba za kratkim čokoladnim dozama manja.
7. Ono što se dešava u vašem stomaku utiče i na mozak
Za vaš organizam nije bitno da li je hrana ukusna ili da li lepo izgleda, već šta od vitamina i minerala ostaje od te hrane i prolazi kroz telo, a na kraju, dolazi i do mozga. Iz tog razloga je bitno jesti zdravu, lako svarljivu hranu koja se brzo i efikasno apsorbuje do neophodnih mesta u organizmu i time ne opterećuje rad organa. Zato je bitno da sistem za varenje funkcioniše kako treba, a samim tim će uticati pozitivno i na ostale organe, uključujući i mozak.
8. Ukoliko vaše telo ne voli neku hranu, neće je prihvatati ni mozak
Netolerancija na neku hranu nije ništa novo, mlečni proizvodi i pšenica su česti uzročnici nelagode u organizmu. Mozak se tada napreže i teško mu je da ostane budan, a to utiče potom negativno i na pamćenje (i dalje se istažuje zašto je to tako). Međutim, ako sumnjate da ste netolerantni na neku vrstu hrane, probajte da je izbacite iz ishrane i pratite stanje organizma i kako to utuče generalno na vas.
9. Aditivi u hrani ne pomažu boljem funkcionisanju mozga
Pregledajte etikete i deklaracije proizvoda koje unosite u organizam. Neki aditivi postoje u konzerviranoj i prerađenoj hrani, a mogu da nanesu štetu telu i mozgu. Služe za održavanje trajnosti proizvoda i slično, ali vama ne donose nikakvu korist, čak mogu uticati negativno na neurone i mogu biti jako opasni ako se prekomerno konzumiraju.
10. Doručkujte kako bi mozak bio zadovoljan tokom celog dana
Doručak je od izuzetne važnosti za funkcionsanje organizma tokom dana, nemojte ga preskakati i zameniti kafom i slatkišima. Pored toga, ljudi koji preskaču doručak više jedu u toku dana, a preskakanje doručka utiče i na memoriju i loše raspoloženje, pa zato promenite ovu ružni naviku. Ustanite ranije, kako biste vežbali i pripremili organizam za doručak i varenje.
Ovi saveti su ostvarivi, ali ne tako jednostavni za svakoga, vremenom ćete se privići, ali bitno je znati da je i jedna ispunjena stavka korak ka boljem i korak ka napretku.