Ljudsko ponašanje je prava misterija u određenim stiuacijama.
[tweetherder]Pročitajte za kojih deset bizarnih ljudskih ponašanja nauka još uvek nije otkrila konkretan uzrok.[/tweetherder]Zašto kijamo?
Čudan golicavi osećaj u nosu pre nego što kinemo posledica je iritiranih živaca u nozdravama, a kao reakciju na ovu senzaciju mozak šalje signal telu koji izaziva kijanje kako bismo se rešili stranih tela, kao što su na primer čestice prašine. Pojedini ljudi kijaju i kada su izloženi jakoj sunčevoj svetlosti .
Zašto se češemo?
Kompleksna reakcija koja uzrokuje svrab i dalje nije u potpunosti objašnjena, jer ona može predstavljati neku vrstu upozorenja, ali njen uzrok može biti i psihološke prirode. Najnovija istraživanja su otkrila gen koji utiče na prenošenje informacija o svrabu od kičmenog stuba do mozga.
Zašto crvenimo?
Crvenjenje lica je nekontrolisana reakcija svojstvena samo ljudskoj vrsti, koja se spontano dešava kada osetimo neku vrstu neprijatnosti ili stida. Rumenilo se stvara usled pojačanog dotoka krvi u obrazima. Naučnici i dalje ne mogu objasniti ovu reakciju, budući da nema nikakvu svrhu – osim da neprijatne situacije učini još neprijatnijim.
Zašto štucamo?
Štucanje je posledica grčeva u grudnim mišičima koji igraju važnu ulogu u disanju, a koji se mogu izritirati kada je u stomaku premalo ili previše hrane. Čudno je to što je štucanje potpuno beskorisno. Jedna od mnogobrojnih naučnih hipoteza sugeriše da je štucanje ostatak primitivnog refleksa sisanja.
Zašto trepćemo?
Potrebna je jedna desetina sekunde da trepnemo, očistimo i navlažimo oči, no dok deca to rade jednom u minutu, odrasli to rade deset do petnaest puta. Istraživanja su takođe dokazala da žene koje koriste pilule za kontracepciju trepću u proseku 32% češće od žena koje ne koriste pilule, što je navelo naučnike da se zapitaju da li treptanje može biti uzrokovano psihološkim stanjem i hormonalnim statusom pojedinca.
Zašto se smejemo?
Smeh najčešće povezujemo sa reakcijama na nešto zabavno ili smešno, međutim, samo 20% osmeha uzrokovano je komičnim situacijama ili pričama. Iako je smeh uglavnom spontana rekacija, neki naučnici tvrde da ga ljudi nesvesno koriste kako bi se na neki način zbližili sa drugima.
Zašto zevamo?
Zevanje je vrlo komplikovan proces koji, uprkos opštem verovanju, zapravo nema nikakve veze sa umorom. Takođe, neobično je da je zevanje “zarazno” samo među ljudima starijim od 4 godine, kao i psima i šimpanzama. Prosečan čovek u toku života zevne oko 250.000 puta, a zevaju čak i embrioni u stomaku majke od 12. nedelje starosti!
Zašto plačemo?
Kod ljudi, postoje različite vrste suza – bazalne i refleksne, čija je uloga “čišćenje” očiju i treća vrsta koja je povezana sa emocijama. Naučnici su utvrdili da žene u proseku plaču 5 puta više od muškaraca, a najčešći uzrok ženskih suza su “divljanje” hormona i stres. Međutim, nauci je i dalje nepoznata biološka svrha emotivnog plakanja.
Zašto se ljubimo?
Mnoge vrste sisara, ptica i insekata razmenjuju neku vrstu poljubaca kako bi pokazale svoju privrženost. Neki naučnici tvrde da se ljubimo kako bismo “okusili” hormone potencijalnog partnera, dok drugi smatraju da se radi o reakciji koja se razvila iz primitvnog oblika hranjenja “usta na usta”.
Zašto sanjamo?
Snovi nisu “privilegija” ljudske vrste – sanjaju i mnoge vrste životinja! Međutim, iako postoji veliki broj različitih teorija o biološkom i fiziološkom značaju sna, naučnici još uvek nisu utvrdili njegovu svrhu. Kada sanjamo, naše telo je paralisano, a mozak je jednako aktivan kao u budnom stanju. Poznato je da su snovi poslužili kao inspiracija za neka naučna otkrića, ali i mnoga umetnička dela.
Izvor: iflscience.com