Da biste na najjednostavniji način razumeli prednosti praktikovanja meditacije, pokušajte ovaj jednostavan eksperiment.
Uzmite foto-aparat i, držeći ga najstabilnije što možete, fotografišite prostor koji vas okružuje. Zatim, drugu fotografiju napravite dok pomerate foto-aparat napred-nazad, najbrže što možete. Razlika u oštrini ove dve fotografije je slična razlici između života bez meditacije i života sa njom.
Ako ste ikada u detinjstvu maštali o tome da jednog dana postanete super-heroj ili neka druga vrsta nad-bića, meditacija je nešto što vas, na neki način, može približiti ostvarenju tog sna. Redovnim praktikovanjem meditacije, stvarate jedinstvenu vrstu štita za očuvanje vašeg fizičkog, mentalnog, emocionalnog i duhovnog zdravlja.
Postoji veliki broj različitih tipova, stilova i škola vezanih za istoriju i razvoj “umetnosti” meditacije, među kojima su Samadhi, Vipassana i Zazen. Svrha ovog teksta nije njihovo poređenje, već opisivanje svega što praktikovanje meditacije može poboljšati u vašem životu, bez obzira na to za koji se tip odlučite.
Jedna od najbitnijih osobina čovečanstva, koje je bilo presudno za naš opstanak i razvoj na ovoj planeti, je sposobnost da se adaptiramo u našem okruženju. Vaš mozak i telo su neprestano na “udaru” bezbroj različitih stimulanasa, a fokusiranje na svakog od njih je najblaže rečeno – nemoguće. Stoga, vaš um je prinuđen da napravi selekciju i eliminiše one osećaje na koje je telo “naviklo”. Na primer, nećete razmišljati o osećaju koji stvara dodir odeće na vašoj koži, dok ne pročitate ovu rečenicu. Sada, kada smo vam povratili svest o tome, primećujete taj osećaj, zar ne?
Naš um neprestano radi na odstranjivanju ustaljenih šablona i osećaja iz naše svesti, kako bismo se fokusirali na ono što je novo i nepoznato. Jeste li ikada bili uzbuđeni zbog kupovine novog para cipela, automobila ili mobilnog telefona, da bi samo par dana kasnije vaše interesovanje za kupljenu stvar potpuno splasnulo? To je mentalna igra unutar nas samih, a nismo je ni svesni.
Bez obzira na životne okolnosti koje nas snađu, one vremenom za nas postanu nešto što je normalno, uobičajeno. Često dobre stvari u životu uzimamo “zdravo za gotovo” i fokusiramo se samo na ono što nemamo, bilo da je to materijalno blagostanje, ljubavna sreća ili bolji posao. Zatim tu prazninu koju osećamo ispunjavamo onim što nam je dostupno, pa se naviknemo i na tu “zamenu”. Tada nam je potrebna još jača doza. Ako se ne potrudimo da stvaranje ovog “začaranog kruga” na vreme sprečimo, naš um postaje naš najveći neprijatelj.
Dobra vest je da se ovo može postići – disciplinom!
Daćemo vam primer osnovnog tipa meditacije.
- Sedite u udoban položaj, udišite vazduh dok u potpunosti ne ispuni vaš stomak i pluća.
- Udahnite još malo.
- Zadržite dah nekoliko sekundi. Zatim lagano izdahnite.
- Napravite kratku pauzu pre sledećeg udisaja
- Zatvorite oči i ponovite gore navedeno od 5 do 10 puta. Ne trudite se da brojite udisaje već se koncentrišite na pravilno izvođenje vežbe.
Pokušajte to odmah.
– – – – – – – – – – – –
Prestanite da čitate i uradite to. Nema varanja!
– – – – – – – – – – – –
Kako se sada osećate?
U čemu nam meditacija pomaže?
Istraživanja su dokazala da duboko disanje pomaže u borbi sa svakodnevnim stresom, podiže samopouzdanje i poboljšava opšte zdravlje organizma. Ako se spremate za neki javni nastup, praktikovanje meditacije će vam obezbediti mir i prirodnost u nastupu pred velikim brojem ljudi. Ako se bavite sportom, povećaće se vaša efikasnost na terenu. Ako ste pisac ili naučnik, meditacija je savršeno doping sredstvo.
Kada se toliko izveštite da vaše “seanse” potraju i po dva sata, tada počinju da se dešavaju neverovatne stvari. U potpunoj tišini, vreme kao da prestane da postoji. Tada postajemo svesni da je pojam vremena nešto što zapravo postoji samo u ljudskom umu, to je naš “pronalazak” koji koristimo kako bismo pojednostavili stvari, ali ono zapravo ne postoji u prirodi. Postajemo svesni da smo robovi ovog koncepta i da zbog njega neprestano jurimo kroz život, a da nikada ne napravimo pauzu i zagledamo se duboko u svoju dušu.
Bez konstantnog osuđivanja sebe i drugih, bez uticaja ljudi koji nas okružuju, možemo dotaći naše najdublje istine. Možemo se podsetiti kako je živeti život kakav smo želeli živeti, kako se odnositi prema sebi i drugima. Kao da se gledamo u ogledalo, uviđamo u kolikoj smo meri obmanjivali sebe. Ponovo dolazimo u posed našeg “unutrašnjeg kompasa” čije smo postojanje godinama, pa i decenijama, zanemarivali i tako nesvesno skrenuli sa kursa.
Preispitujemo svoje odluke i dela. Postajemo srećni zbog onoga što smo postigli do sada, ali se i kajemo zbog svega što smo učinili, a da nije bilo u skladu sa ljudskim dostojanstvom i empatijom.
Razvijamo veštinu samo-zaceljivanja, nastavljamo dalje sa svojim životom. Pokazujemo veće saosećanje sa drugim osobama. Grupa dece koja galami ispod vašeg prozora više nije uzrok glavobolje, već grupa mladih ljudskih bića koja kroz igru i zabavu istražuju svet oko sebe.
Komšijin pas koji neprestano laje, ne izaziva vaš bes jer je on sjajan prijatelj kome je potrebna ljudska pažnja i ljubav. Beskućnik na ulici nije beskorisni prosjak, već osoba koja je imala težak život, osoba kojoj je potrebna tuđa briga i pomoć kako bi svoj život izvela na pravi put.
Svrha života više nije sticanje materijalnih dobara, već osećaj zadovoljstva koje proizilazi iz naših dobrih dela.
Meditacijom razvijamo empatiju. Pomaže nam da postanemo bolji prijatelj, partner, roditelj… Zračimo pozitivnom energijom koja privlači druge, jer smo svi sposobni da osetimo kada je neko u dodiru sa nečim što je “veće od života”. Sigurni smo da i vi želite da budete takva osoba.