Ime Kiran Gandhi se poslednjih dana u medijima pominje iz jednog nadahnjujućeg i moćnog razloga. Ne samo da je uspela da završi celu deonicu Londonskog maratona, već je to uradila posle hrabre odluke da trči dok je u menstrualnom ciklusu i da dopusti da joj krv nesmetano teče. Ova dvadesetšestogodišnjakinja je nedavno završila MBA program na odseku za ekonomiju Univerziteta Harvard, koja je takođe i bubnjarka koja je sa bendom pratila pevačicu MIA na turneji. Noć pred maraton, za koji je trenirala cele godine, dobila je mesečni ciklus, a sama pomisao da pretrči 42 kilometra sa komadom pamučnog materijala zaglavljenim između nogu jednostavno joj “nije bila primamljiva i činila se isuviše apsurdnom”, pa se Kiran odlučila za sasvim nesvakidašnje rešenje, koje je opisala u članku pod naslovom: Neka slobodno teče: Krv i sestrinstvo Londonskog maratona.
“Onda sam se setila…Ako postoji jedna osoba koju društvo neće osuđivati, to je trkač na duge staze. Ne možete nekome ko trči maraton reći da se sredi i očisti, bez da narušavate njihov ritam i mir. Na stazi mogu sama doneti odluku da li želim da se povinujem ovim merilima srama.”
“Odlučila sam da popijem midol, molim se da ne dođe do grčeva, ostavim da krv slobodno teče i jendostavno trčim. Sam maraton je već vekovima jedan simboličan događaj. Zašto ga ne bih iskoristila da ukažem na probleme svih žena koje nemaju pristup tamponima, i uprkos bolovima i grčevima, skrivaju sebe i svoj ciklus kao da ne postoji?”
Tako je i postupila i možemo je samo poštovati zbog njene odluke. Kiran želi da kroz svoju priču, koja je brzo obišla svet, pošalje pozitivnu poruku drugim ženama i da nadahne globalno pitanje o društvenim osudama sa kojima se žene u ciklusu susreću, naročito u zemljama u kojima nemaju pristup osnovnim higijenskim sredstvima.
Pogledajte Kiranine fotografije sa maratona i šta ona ima da kaže o ovom pitanju sa kojima se milijarde žena susreću svakog meseca.
“Kada žena slobodno šeta ulicom, konstantno joj dobacuju i udvaraju joj se jer smo mi odlučili da je to društveno prihvatljivo ponašanje. Ali čim neko uradi nešto zarad svog komfora i svog uživanja, a što se nekome može učiniti manje prijemčivo, svima je odjednom neprijatno.”
“Menstruacija je savim prirodna stvar.”
“To nije nešto od čega moramo da štitimo decu. To nije nešto što će povrediti nečija osećanja. To je nešto kroz šta žene biološki prolaze kao deo čovečanstava. I to bi trebalo da poštujemo, dozvoljavamo i omogućavamo. Ljudi bi o tome trebalo ležerno da razgovaraju.”
“Ideja da istrčim maraton dok mi krv slobodno teče se rodila u mojoj glavi.”
“Prava odluka bi možda, po nekome, bila da sam nečiji komfor i brigu za nečiji pogled stavila ispred svoje želje da istrčim maraton. I to mi je predstavljalo veliki problem. Da nisam uradila ono što je bilo najbolje za mene u tom trenutku, to bi bila velika nevolja i to mi se nije dopalo.”
“Nikada nisam bila nikakav trkač.”
“Odlučila sam, isnpirisana ljudima koje sam sretala u Bostonu i koji su se po godinu dana pripremali samo trčeći, a i pritom se osećali sjajno, da i ja pokušam. Na sam dan trke stomak me je veoma boleo i shvatila sam da ću početi da krvarim na stazi. Za mene je bilo najopušenije da jednotavno nastavim sa rutinom koju sam stekla vežbanjem i to sam i uradila. Konstantno sam brinula u svojoj glavi i analizirala da li sam a) devojka koja treba da se malo primiri i potraži tampon ili b) oslobođeni šef svog tela koji samo treba da nastavi da trči maraton.”
Da li je po vašem mišljenju Kiran izabrala dobru opciju i koje bi bilo vaše rešenje za ovaj neodložan i nerešiv problem?