The finest qualities of our nature, like the bloom on fruits, can be preserved only by the most delicate handling. Yet we do not treat ourselves nor one another thus tenderly.
Najfiniji kvaliteti naše prirode, kao cvetanje cveća, mogu biti sačuvani delikatnim rukovanjem.I pak mi ni sebe ni jedni druge ne tretiramo tako nežno. Henri David Thoreau
***********
2010.godine u Parizu, na In Cosmetics slušala sam veoma zanimljivo predavanje na temu kako korisnici kozmetičkih preparata percepiraju svoju kožu. Rezultati tog obimnog istraživanja koje je sproveo Euromonitor International su za mene bili veoma zanimljivi.
Zaključak je sledeći: preovladava mišljenje da imamo osetljivu i specifičnu kožu.
I dok čak 62% žena tvrdi da ima osetljivu kožu, realnost je zapravo takva (da od njih 62% što to tvrde) samo 10% ima zaista ono što se stručno naziva osetljiva koža. Takođe, Euromonitorov predavač je tvrdio da će se te brojke malo povećavati u budućnosti.
Danas, 2015. kada kontaktiram sa klijentima i razgovaram o odabiru krema, mogu da kažem da samo jedna od dvadeset žena kaže da ima normalnu kožu.
Sve ostale žene tvrde da im je koža: osetljiva, jako osetljiva, da im ništa ne prija, ekstremno osetljiva…
[tweetherder]Jedan od zadataka pri formuliasnju kreme je i razumevanje potrebe onoga ko će tu kremu koristiti[/tweetherder]. Bilo da je ta potreba stvarna ili proizvod uverenja.Ponekad se obeshrabrim i mislim kako je došlo do toga da smo postali tako osetljivi? Da to nije neka naša potreba da u ovom uniformisanom, ponekad ukalupljenom svetu zadržimo svoju posebnost. Da li se kada biramo kreme zapravo bavimo sobom i svojom posebnošću u koju smo, ko zna zašto, prestali da verujemo?
Kada bi mene pitali kakva mi je koža rekla bih sledeće: osetljiva, reaktivna, sa potvrđenom alergijom na nikl i kobalt.
Šta je to osetljiva koža?
Pod pojmom osetljive kože podrazumeva se burna i neprijatna reakcija kože na čestu i produženu upotrebu nekog svakodnevnog kozmetičkog proizvoda (Handbook of cosmetic science and Technlogy, treće izdanje, 2009.).
Ovakva definicija je veoma opšta i neprecizna. Neki se ne slažu sa pojmovima često i produženo zato što se reakcija može i javiti nakon samo jedne upotrebe.
Stručnjaci iz nauke i industrije definiciju su korigovali i složili se da osetljiva koža podrazumeva subjektivni osećaj neprijatnosti koji nije praćen imunološkim odgovorom. Pojave koje prate ovaj neprijatni osećaj su zatezanje, prolazno crvenilo, osećaj peckanja, zažareno lice, kratkotrajna isušenost delova kože, ponekad čak i skidanje slojeva. Bilo kakav napredak u pravom definisanju osetljive kože sputan je i činjenicom da klijent u suštini sam daje dijagnozu i određuje stepen te osetljivosti. Adekvatni testovi osetljivosti ne postoje. Važno je naglasiti da većina kozmetičkih preparata, a naročito u velikim kompanijama, prolaze ozbiljna klinička i dermatološka testiranja. Sve to ne sprečava osećaj netolerancije koji ima 62% klijenata.
Celokupnu situaciju sa iritacijama kože dodatno komplikuju: genetika, uticaj hormona, trenutna vlažnost kože, regija gde se iritacija javlja, trenutno stanje organizma, eventualne prethodno preležane bolesti i uticaj spoljašnje sredine.
Ovo je važno da bi razlikovali pojam osetljive kože od alergijskih reakcija na neku određenu supstancu u kozmetičkom proizvodu i raznih kožnih. Oboljenja. Iako oboljenja kože ne zavise od preparata koji se upotrebljavaju, stanje se može pogoršati i dodatno zakomplikovati upotrebom neodgovarajuće kreme. Pitanjem alergija i kožnih oboljenja bave se lekari- dermatolozi, alergolozi… Ako ste imali bilo kakvu siutuaciju koja liči na alergiju, iritacija čije posledice dugo traju obavezno se obratite za savet lekaru.
Moja preporuka je da ako imate osetljivu kožu svaki novi proizvod koji uzimate prvo testirajte. Ja obično stavim novu kremu iza uha tako da zahvatim malo bradu. Testiranje na unutrašnjoj strani zgloba me je često prevarilo, u smislu da reakcije nije bilo, dok bi se kasnije na licu reakcija pojavila.
Žaoka. Idi u peršun
Evo i nekih stručnih definicija i sasvim sam sigurna da se svi možemo pronaći u njima.
Fisher: je definisao Status Cosmeticus– stanje gde klijenti isprobavaju najrazličitije kozmetičke proizvode i žale se da ne mogu ni jedan od njih da tolerišu (najčešće na licu).
Pons-Guiraud: je predložio tri grupe:
- veoma osetljiva koža- reaktivna i na spoljne i na unutrašnje faktore sa akutnim i hroničnim simptomima.
- koža osetljiva na okruženje- tanka, često suva koža sa tendencijom da se zacrveni i koja reaguje prvenstveno na uslove iz spoljnog okruženja.
- kozmetički osetljiva koža- prolazno reaktivna na specifičan i tačno definisan kozmetički proizvod
Muizzuddin: je nešto drugačije klasifikovao ove grupe:
- delikatna koža- lako se narušava zaštitna funkcija (barijera) i nije praćena intenzivnom upalnom reakcijom
- reaktivna koža- snažna upalna reakcija.
- žaoka- pojačana neurosenzorna percepcija i na najmanju stimulaciju.
Moguća objašnjenja hiperosetljivosti kože dali su naučnici koji su u potrazi za razumevanjem istraživali biofizičke parametre. Došli su do veoma uopštenih karakteristika osetljive kože: povećan transepidermalni gubitak vlage odnosno suvlja koža, više pH vrednosti, nizak nivo sebuma, povećan neurosenzorni input zbog izmenjenih nervnih završetaka, veće otpuštanje neurotransmitera i njihovo slabije uklanjanje.
Osetljivost je nasledna i stečena. Na koji način je stečena teško je otkriti.
Kao da smo svi išli u peršun, a nismo nosili rukavice. Ta narodna psovka je nastala, kažu, zato što je peršun nešto bez čega svi možemo pa kada nekom kažeš da ide u peršun stavljaš mu do znanja da nije važan. A peršun je takođe nešto što izaziva snažnu alergijsku reakciju kod velikog procenta ljudi i zato je potrebno da se uvek nose rukavice kada se bere.
I bez obzira na to da li su naše reakcije umišljene ili stvarne, da li smo status cosmeticus-i ili žaoke, naše rukavice za peršun moraju biti testeri svega što stavljamo na svoju kožu.
