“Fine words butter no parsnips”, Danish proverb
“Lepe reči nisu kao paštrnak premazan puterom”, Danska poslovica
Od grčkog butiron i latinskog butyrum dobili smo i buter i puter pored domaćih reči maslac i maslo.
Ono što u kozmetici zovemo buterima su biljna ulja koja su na sobnoj temperaturi u čvrstom stanju i tope sa na temperaturama bliskim temperaturi tela, za razliku od voska koji se topi na znatno višim temperaturama.
Najpoznatiji su svakako kakao, ši (shea, karite) i mango buter ali se koriste i oni koji potiču od egzotičnih biljaka sa raznih meridijana (kupuasu, murumuru. illipe, kokum, šorea).
Iako su sastavi i osobine specifični za svaku vrstu, možemo reći da je njihova zajednička uloga u pogledu kože zaštitna i da se koriste kao omekšivači, emolijenti i ovlaživači kože. Izgled i tekstura kreme koju koristite zavise i od upotrebljenih butera. Koriste se od praistorije do danas i interesovanje za njih ne jenjava.
Koliko su zanimljivi, kako kupcima tako i proizvođačima, govori i činjenica da se u poslednje vreme pojavljuju nove vrste butera kao što su : maslina buter, buter od lavande, buter od pomorandžine kore, pistaća, bademov, bundevin, avokado buter, sojin, alojin, kamilicin i mnogi drugi. Ovde treba objasniti da ovo nisu originalno buteri dobijeni iz semena nego su nastali ubacivanjem ulja ili etaraskog ulja u nosač koji predstavlja neki drugi buter ili vosak (pčelinji vosak, različita hidrogenovana biljna ulja). Ovi buteri su biljni derivati nastali mešanjem. To ih ne čini manje kvalitetnim, naprosto u takvom stanju ne postoje u prirodi.
Kakao buter (Theobroma Cacao)
Veoma stabilan, karakterističnog mirisa. Idealan za suvu kožu. Srednje je razmazivosti i ne upija se značajno. Može da posluži kao regulator konzistencije u kremama. Poboljšava elastičnost kože i poželjan je sastojak mnogih prirodnih kozmetičkih preparata. Kakao buter postoji u svom prirodnom obliku kada je žut i ima slatkast čokoladan miris i postoje rafinisani kakao buteri bez boje i mirisa. U kozmetičkim preparatima prirodni proizvodi se obično koriste kao rafinisani da ne bi uticali na miris i boju krajnjeg proizvoda.
Kupuasu buter (Theobroma Grandiflorum)
Dobija se iz semena ploda, voćnog drveta kupuasu. Semenke sadrže 48% butera koji ima slatkast miris i koji odlično apsorbuje vodu i kao takav odličan emolijent u kozmetici. Koristi se u anti age preparatima, za održavanje elastičnosti i za hidrataciju. Biljka raste u istočnim regijama Amazonije.
Mango buter (Mangifera Indica)
Poreklom je iz Indije, mada raste i drugim regijama. Buter se dobija iz semena biljke i daje hidrataciju, sjaj i razmazivost kremama. Idealan je za proizvode u stiku i balzame za usta.
Murumuru buter (Astrocaryum Murumuru)
Iz semena ove amazonske biljke se dobija buter karakterističnog mirisa. Izuzetno je značajan u proizvodima za negu kose gde se koristi da bi dao prirodan sjaj suvoj i oštećenoj kosi. Njegove osobine se porede sa lanolinom i predložen je kao biljni supstituent lanolina.
Ši buter (Butyrospermium Parkii)
Dobija se iz semena Karite drveta koje raste u zapadnoj Africi. U kremama kreira teksturu koja je kremasta i glatka. Korsiti se u svim kremama koje tretiraju suvoću kože, dermatitis, iritacije od sunca i opekotine, ekceme . Ši buter je danas toliko prisutan i opšteprihvaćen da se u kremama za telo čak i podrazumeva. Mnogi ga upotrebljavaju u čistom obliku kao kremu zato što se topi na temperaturi tela i lak je za upotrebu. Njegove osobine su zaista veoma značajne i superiorne u odnosu na mnoge druge egzotičnije butere .
I ako zamislite da je vaša koža parče rupičastog i mekog hleba na koji se maže puter i ako zamislite kako se on topi i upija, kako vaša koža postaje sjajna, možda ćete u mašti osetiti miris mora i čuti zvuk talasa. Neka vas ovo leto prati svilenkasti i plišani dodir vaše kože… a možda vas neko i pojede zato što buteri uvek mirišu pomalo na čokoladu. 🙂