Stoicizam, kao jedan od pravaca u antičkoj filozofiji i, pre svega, načina života, svoje korene pruža čak u 4. vek pre nove ere, i predstavljao je učenje čuvenog grčkog mudraca Zenona. Njegovu osnovnu ideju su tokom vekova razradili Hrizip, Seneka, Epiktet, Marko Aurelije i mnogi drugi, da bi zajedno sa ostalim paganskim kulturnim dobrima na stoicizam pala anatema pod Justinijanom I.
Kako to obično biva, novi vekovi su doneli rehabilitaciju i ponovnu interpretaciju ovog učenja u modernom ruhu, a zvučna imena, kao što su Ryan Holiday, Phil Libin i Tim Ferriss, sebe smatraju novovekovnim stoicima, a neki od njihovih saveta mogu biti dragoceni na polju svakodnevnog života. Pred vama je 6 ključnih stavki.
- Neophodno je živeti pravičan život pun vrline, ali i uživati u njemu. Moderni stoici na nešto drugačiji način vide vrlinu od onoga kako nam to nalaže hrišćanstvo, te otuda i ne čudi što su srednjevekovni crkveni poglavari odlučili da zabrane knjige antičkih grčkih i rimskih stoičara. Vrlina je, po njima, ali i po njihovim do danas preživelim sledbenicima, shvaćena kao odsustvo negativnih emocija, kao što su mržnja, tuga, anksioznost i strah, kao i prisustvo pozitivnih emocija što na prvom mestu podrazumeva uživanje.
- Osnovna krilatica stoičara je da čovek treba da bude zadovoljan onim što ima, umesto da konstantno žudi za onim što nema. Tako da, umesto da se svim silama upinje da spreči stvari koje će se neminovno dogoditi, treba da ih prihvati takve kakve jesu i da bude životu zahvalan što mu ih je podario uopšte. Zanimljiv je i postupak negativne vizualizacije, a on se sastoji u jednostavnom principu. Na primer, ukoliko se neki naš prijateljski ili ljubavni odnos okonča, ne treba da upadamo u dubiozu i da žalimo. Sasvim suprotno, treba da budemo zahvalni na vremenu koje nam je podareno da provedemo sa tom osobom.
- Potrebno je fokusirati se na stvari na koje možemo da utičemo, a to podrazumeva ono o čemu sami odlučujemo, tj. na šta ćemo se fokusirati, šta će to nama značiti i koje ćemo akcije preduzeti povodom toga. Žaliti se na nešto što ne možemo da promenimo je besmisleno, beskorisno i puko gubljenje vremena.
- Jedna od najvažnijih lekcija je i promena stava prema preprekama koje se nađu na našem putu. Moramo, prema stoicima, da shvatimo kako da određeni nedostatak pretvorimo u svoju korist. Da nam je sve u životu bilo potaman nikada ne bismo naučili određene stvari niti postali svesni koliko umemo i možemo. Sve što nam se događa tu je sa razlogom, a mi smo ti koji treba da otkriju taj razlog. Upravo zato stoičari preporučuju da ne izbegavamo baš uvek ono što nam je teško ili iz bilo kog razloga neprijatno, nego da testiramo svoje granice i unapredimo sopstvenu ličnost. To, naravno, ne znači da treba da se izlažemo životnoj opasnosti, ali ako uvek budemo išli linijom manjeg otpora to, takođe, neće doneti ništa dobro u razvoju naše ličnosti.
- Stoici posebnu pažnju posvećuju kritici i to onoj koja ide u oba smera. Oni smatraju da treba dobro da se preispitamo pre nego što iskritikujemo nekoga, odnosno da obratimo pažnju na to da li je kritika konstruktivna, da li će tom nekom biti od pomoći i, pre svega, da li je taj neko u stanju da je primi. Isto tako treba preispitati i kritike koje stižu na naš račun, tačnije od koga i sa kojom namerom dolaze. Ne treba biti slep i gluv za kritike, ali ne treba ni slušati sve što nam drugi govore.
- I, za kraj, jedan od najprimenljivijih saveta na dnevnom nivou, a to je razumevanje onih koje ne razumemo, ne prihvatamo ili nas čak iritiraju. Opet treba stvar sagledati iz druge perspektive. Mnoge mi iritiramo, tako da kada stvari uvidimo iz tog ugla mnogo ćemo lakše razumeti svoje sagovornike ili one na koje smo, silom prilika, osuđeni.
Naravno, ovo je samo delić onoga što stoicizam nudi i zagovara, a šta se nalazi u korenima ovog učenja najbolje i najpotpunije je moguće obavestiti se iz literature sa potpisom u uvodu spomenutih autora.