Zaboravite na Beležnicu, Titanik, P.S.Volim te ili uz koji već film uvek pustite suzu. Život piše romane, a oni su utoliko dirljiviji jer su se stvarno desili i nisu samo plod mašte nekog nadarenog scenariste ili pisca.
Ovo je priča o Jeremyju i Justice Stamper iz Meriona.
Njih dvoje su se, kako to i u ljubavnim romanima obično biva, upoznali u srednjoj školi i od tada počinje njihova bajka.
U avgustu prošle godine su stali na ludi kamen u okviru ceremonije koja je do najsitnijih detalja protekla po njihovom planu. Taj podatak ne čudi jer su zajedno radili na pripremama mesecima unapred.
Nakon toga je usledio medeni mesec i preriod kog se Jeremy seća kao najlepšeg perioda u svom životu.
Međutim, ovu idilu je pomutila teška saobraćajna nesreća koju je samo mesec dana po izgovaranja sudbonosnog da doživela Justice. Kako je udar koji je doživela bio prilično jak ona je po buđenju iz anestezije otkrila da se ne seća nijednog detalja vezanog za protekla 2-3 meseca, što uključuje sve od pripreme venčanja, same ceremonije i prvog meseca zajedničkog života.
“Dala bih sve na svetu da mogu da se setim tvog pogleda koji si mi uputio čekajući me pored oltara dok sam polako šetala prema tebi u venčanici”, rekla je kroz suze jednog dana ona svom suprugu i ne sluteći kakav će biti njegov odgovor. “Ne brini se za to. Uradićemo sve ponovo.”
A kada je to rekao Jeremy je bio veoma ozbiljan. Ubrzo je počeo da radi, osim standardnog posla, i dodatne poslove sa strane kako bi stekao novac za novo venčanje. Istovremeno je pokrenuo i fond na internetu kako bi mu dobre duše pomogle da ostvari san svoje žene. Ubrzo su se javile mnoge firme koje su ponudile besplatnu hranu, fotograf i sl.
Stamperovi će se venčati ponovo na datum prve godišnjice braka u avgustu ove godine.
I ko kaže da je prošlo vreme bajki?
