Svi znamo da je disanje najvažniji prirodni proces – [tweetherder]prosečan čovek bez hrane može živeti oko 3 nedelje, bez vode oko 3 dana, a bez kiseonika samo 3 minuta[/tweetherder]!
Jedan od najvećih problema savremenog čoveka je nepravilno disanje, odnosno korišćenje svega 30-40 % kapaciteta pluća. To je jedan od razloga zašto je naše telo umorno, zašto se javljaju mnoge bolesti kao i gubitak energije i životnog poleta.
Mala količina kiseonika koja se unosi u telo zbog neispravnog i tzv. grudnog disanja uzrokuje odumiranje ćelija koje se počinju gušiti, a telo počinje rano stariti. Kako bi sačuvali mentalno i fizičko zdravlje, vitalnost i mladolikost, vežbe disanja su idealno rešenje.
Lek za sve bolesti
Za sve bolesti postoji lek, a disanje je ključ za postizanje savršenog zdravlja i dugog i srećnog života. Tehnike disanja mogu revitalizovati i pomladiti duh i telo.
Kada naučite pravilno da dišete i praktikujete tehnike disanja, stvarate pozitivan um i zdravo telo bez bolesti. Takođe, ustanovljeno je da disanje može dovesti do izlečenja teških, pa čak i “neizlečivih” bolesti kao što su tumor na plućima, problemi sa srcem, AIDS i slično.
Pranajama – drevna nauka o disanju
Prana je životna sila koja prožima ceo univerzum. „Yama“ znači kontrolisati. [tweetherder]Pranajama je tehnika disanja koja stimuliše i povećava životnu energiju i vodi do savršene kontrole prane kroz telo[/tweetherder], te se na taj način ono održava zdravim. Ove tehnike omogućavaju optimalno delovanje endokrinog, nervnog i probavnog sistema, kao i mentalnu i fizičku stabilnost.
Vežbajući kontrolu nad dahom možete naučiti kontrolisati finije energije u telu i tako postići potpunu kontrolu nad umom.
Sigurno ste primetili i da su obrasci vašeg disanja povezani s vašim emocionalnim i mentalnim stanjem. Kada biste obratili pažnju, uvideli biste da dišete dublje i sporije kada ste opušteni ili kada se koncentrišete, a brže kada ste uzbuđeni ili se ljutite.
Disanje je važan most između uma i tela, pa se pomoću daha može uticati na oboje. Mozak je organ kom je potrebno tri puta više kiseonika od ostalih organa. Ako ne dobije dovoljno kiseonika, on ga crpi iz ostalih organa. Unosom kiseonika aktiviraju se neuroni u mozgu te se aktivira pinealna i pituitarna žlezda koje otvaraju vrata neograničenom mentalnom potencijalu.
Trbušno disanje – tehnika drevnih civilizacija
Da vežbanje svesne kontrole nad dahom stimuliše i povećava životnu energiju, znale su već i drevne civilizacije. Prema verovanjima indijskih jogija, životna sila, prana, struji kroz nas i prožima čitav univerzum.
Deca prirodno dišu stomakom, no kako čovek odrasta, gubi naviku trbušnog disanja. Dah postaje sve plići i kraći, a kapacitet pluća je sve manji (tzv. grudno disanje). Kod grudnog disanja puni se samo gornja trećina pluća, a telo ulaže više energije za širenje grudnog koša nego kod trbušnog disanja.
Prilikom trbušnog disanja, pri udahum dijafragma se povlači prema dole. Abdomen se širi na sve strane i zato se takvo disanje naziva trbušnim. Ovakvim disanjem ne samo da unosite više kiseonika, nego koristite manje napora pri disanju i istovremeno masirate unutrašnje organe. U abdomenu se nalazi 2/3 ukupne količine krvi.
Ritmičnim pokretanjem dijafragme i trbušnih mišića organi se pritiskaju i tako abdomen pumpa i pokreće krv i limfu po telu. Tako rasterećujete srce koje radi mirnije i s manje napora, dok se cirkulacija poboljšava.
Kako izvoditi vežbe?
Postoje brojne tehnike disanja, od onih jednostavnijih koje možete savladati sami, do vrlo složenih koje obučavaju učitelji različitih tehnika joge i drugih tehnika širom sveta.
Najbolje vreme za izvođenje vežbi disanja je rano ujutro, neposredno nakon izlaska sunca.
Najjednostavnija od njih je tehnika potpunog dubokog disanja. Izvodite je u uspravnom sedećem položaju. Dišite duboko celim stomakom, srednjim delom grudnog koša i zatim gornjim delom. Vežbu izvodite opušteno i bez naprezanja. Pri udahu stomak polako izbočite prema van, a pri izdahu vraćajte ga prema karlici.
Ovakvim disanjem blago masirate unutrašnje organe, podstičete probavu, regulišete rad bubrega, opuštate se i snižavate krvni pritisak. Udisanjem što veće količine vazduha tokom nekoliko minuta izvođenja ove vežbe, telo će te snabdeti većom količinom dragocenog kiseonika, a time i većom količinom energije.
Užitak disanja punim plućima
Iako je vazduh besplatan i svima dostupan, njegov kvalitet je bitan faktor za delotvornost tehnika disanja. Izvođenje vežbi disanja u prirodi, ispod drveta ili na moru uz miris soli, aromatičnog rastinja i prisutnosti eteričnih ulja blagotvorno deluju na našu vitalnost i energiju.
Vazduh je na ovim mestima posebno nabijen tzv. negativnim jonima koji na ljudski organizam imaju pozitivno dejstvo.
Disanje punim plućima u prirodnom okruženju deluje i na oslobađanje hormona sreće, te će u vama probuditi urođeni osećaj povezanosti sa prirodom.