” It has always been preferable to attribute a woman’s success to her beauty rather than to her brains, to reduce her to the sum of her sex life.”
Oduvek je bilo prihvatljivije da se uspeh neke žene pripiše njenoj lepoti nego njenoj pameti, sa ciljem da se ona sama svede na zbir njenog seksualnog života.
Stacy Schiff, Cleopatra: A Life
Razgovoram sa Jovanom o tome zašto se žene uopšte ulepšavaju? Ona kaže da je jednako loše ulepšavati se zbog muškaraca, kao što je bilo užasno ulepšavati se zbog udovoljavanja bogovima.
Ja mislim da se žene ulepšavaju zbog drugih žena. Da bi pobedile, vladale, spasile se, osećale se moćno u odnosu na ostale.
U egipatskom delu smo. Sastoji se iz više prostorija, veoma je velik i ima zaista svašta zanimljivo.
Prolazimo pored niza vitrina. Pojavljuju su boje i metali. Impresivan civilizacijski skok. Meni nedostaje nešto između pećine i piramide. Između kamena i zlata.
Ukoliko ste propustili, ovde pročitajte prvi deo ove priče: Istorija ulepšavanja žene.
Kozmetički proizvodi su veoma zastupljeni u egipatskoj svakodnevnici. Sapun nije postojao u to vreme ali Egipćani su se prali i istovremeno ritualno kupali koristeći biljni pepeo koji su dodavali vodi. U papirusima su pronađeni zapisi o prvim receptima za pastu za zube. To je bila mešavina meda i aromatičnih biljaka koja se žvakala u cilju održavanja oralne higijene.
Primećujem izloženo ogledalo.Ima dršku. Čitam kako su Egipćani udarali grumen bakra sve dok ne dobiju tanak metalni film koji su potom glancali sve dok površina ne bude dovoljno sjajna da reflektuje lik.
Jovana me pita neobično pitanje:
“Misliš da se Kleopatra ogledala i pitala “ogledalce, ogledalce moje…”? A šta ako je zla veštica iz Pepeljuge inspirisana Kleopatrom?”
Smejemo se i kažem da obožavam s njom da tako spekulišem na razne teme.
Dolazimo do činijica za razne preparate koje su Egipćani koristili. Ima zaista interesantnih. U principu oni su mešali prahove, biljna ulja, životinjske masti, neorganske prahove iz prirode (alabaster, so, natrijum i kalcijum karbonat), med i mnoge druge kako bi napravili svoje kozmetičke preparate.
Depilacija i brijanje važni su iz magijsko-religioznih uverenja Egipćana da su dlake nečiste. Na papirusima je pronađena autobiografija Sinuha koji je po kazni (zbog organizacije atentata na dvoru) živeo kao beduin. Nakon mnogo godina i povratka u kraljevsku palatu morao je da prođe kozmetičke tretmane da skine sa sebe godine. Tretmani za Sinuha su uključivali: kupanje, češljanje, brijanje, depilaciju, tretmane melemima od biljaka i masažu…
Dezodoransi su bili kaše spremljene od mirišljavih sastojaka, mahune od rogača i utrljavani su ispod pazuha.
Za žene parfemi su imali magijsko značenje. A to možda i danas važi u neku ruku. Parfemi su bili zapravo ulja ili životinjska mast u koju su natopljene biljke: tamjan, kardamom, cimet, kleka, mira. Gustina i konzistencija se regulisala dodavanjem vrelog loja ili četinarske smole. Kakav proces! Danas se kreme ugušćuju raznim vrstama polimera koji mogu biti sintetski i prirodni. Četinarska smola je prirodni polimer. Razmišljam kako su uzeli baš smolu za ugušćivanje, kako su zaključili da je baš ona pogodna a ne na primer so?! Spominjem so zato što se ona koristi ponekad za ugušćavanje gelova za tuširanje i kupki. Ali nikako za kreme.
Tutenkamonova oprema za sahranu je sadržavala 350 litara različitih mirišljavih materija napravljenih na ovaj način.
Koristili su i perike napravljene od perli, cveća ili od ljudske kose koju su često bojili. Protiv ćelavosti i sede kose Egipćani su se borili alhemičarskim receptom gde se u ricinusovo ulje izgnječe bobice kleke. Perut se lečila pastom od samlevenog i isprženog ječma u masti.
Šnale i češljevi su pronađeni u mnogim egipatskim grobnicama. I obilje nakita.
Komentarišem kako se uvek spominje lepota Nefertiti i Kleoptre i kako se pitam da li su one koristile svoju lepotu svesno.
Mnogo godina kasnije ću pronaći Plutarhove zapise u kojima on kaže kako je u vreme Cezara ona bila još neiskusna devojčica, dok se Marko Antoniju predstavila na vrhuncu svoje lepote. Plutarhovi zapisi kažu kako je Kleopatrina lepota zapravo ležala u njenom šarmu, duhovitosti i slatkom tonu njenog glasa.
Jovana će šest godina kasnije meni poslati sliku iz muzeja u Berlinu sa porukom – “Zar nije lepa?”
Kad pomislim na kozmetiku i Egipat ja pomislim na šminku.
Šminkali su se i žene i muškarci. Najviše pažnje su obraćali na ulepšavanje očiju. Indijsko mastilo za trepavice i obrve. Senke za oči su bile crne, braon ili zelene i pravili su ih od antimona , olovo sulfida ili magnetita. Oni su mrvljeni do praha i mešani sa lojem i pčelinjim voskom . Zelena senka je sadržala malahit što je hidratisani karbonatni materijal koji sadrži i bakar.
Ruževi za usta i obraze su bili oksidi bakra pomešani sa feldspatom od žute do braon boje.
Egipćani su bili u službi bogova šta god da su radili, pa čak i kada su se ulepšavali. Robovali su bogovima i sami su imali robove. Ko su naši bogovi za koje se ulepšavamo? Nametnuti kodeksi? Da li smo robovi sopstvenim slabostima i ukusima drugih? Kada smo robovi, a kada robovlasnici? Isto je to sve, kažem …
“Nije isto”, kaže Jovana. “Mi imamo izbora, a oni nisu imali.”
Imamo iluziju izbora, uporna sam…
