Danska se nalazi na severu Evrope, a duboku tradiciju ovog kontinenta je zadužila, između ostalog, runama, razvijenom keltskom mitologijom, bajkama Hansa Kristijana Andersena, a i sam Šekspir je u ovu zemlju smestio radnju svoje najpoznatije drame, Hamleta.
Danci su, pored svega toga, poznati i po poslovicama, a neke od najinteresantnijih izdvajamo za vas.
- Veću zahvalnost zaslužuje onaj koji čoveku pomogne da ne padne, nego onaj koji ga podiže.
- Vreme je svakome jednako dugo, ali ne i podjednako korisno.
- Zavist je kao crv koji grize samo ono drvo u kojem živi.
- Kad bi zavist bila temperatura, celo čovečanstvo bi bilo bolesno.
- Kad bi laganje bila umetnost, svet bi bio pun umetnika.
- Kad ti sreća pruži prst, ti joj pruži ruku.
- Kajanje je dobro, ali nevinost je još bolja.
- Ko daje svinji kad god rokće i detetu kad god plače, dobiće debelu svinju i iskvareno dete.
- Ko mnogo misli, malo govori.
- Ko ne želi jeftino da kupi dobar savet, mora skupo da ga plaća.
- Ljubav i smrt ne može niko da izbegne.
- Male brige govore, velike su neme.
- Mlado drvo daje više dima nego vatre.
- Mnogi ljudi su kao satovi: pokazuju jedno vreme, a otkucavaju drugo.
- Mudrost bez prakse je kao vatra bez topline.
- Najopasnija je ona rana koja iznutra krvari.
- Ne postoji sreća koja nema neprijatelja.
- Ne uzimaj sve, ni uvek, ni od svakoga.
- Novac ne može mirno da leži, on hoće da ruši, gradi i ratuje.
- Rano bode ono što će biti trn.
- Smrt, sama po sebi, nije toliko strašna; nju je takvom učinio život.
- Sreća može čoveka preneti preko potoka i ako on želi da skoči u njega.
- Učini lošem čoveku dobro, pa moli Boga da ti ne vrati.
- Što bolje polje, to više kopriva.
- Što se prećuti – može da se kaže, što se kaže – ne može da se prećuti.
- Što veći razum, to kraći jezik.