Sigurno ste nebrojeno mnogo puta čuli rečenicu: “To tako nije bilo u naše vreme!”, kojom roditelji obično stavljaju tačku na raspravu ili jednostavno argumentuju svoju konstataciju da je sunovrat morala u našem dobu dostigao vrhunac.
Pa, nemoguće je osporiti činjenicu da je naše doba obeleženo seksualnim slobodama, ali koliko je to negativna pojava o tome bi se već dalo raspravljati. Naravno da postoje jaki kontraargumenti i mi se ovde nećemo truditi da ih pobijamo, ali isto tako patrijahalna porodica kao stub tradicionalnog društva je počivala na mnogim lošim temeljima koji su gušili ličnost pojedinca zarad sveopšteg dobra.
Koliko je nevinih života osujećeno još u najranijoj mladosti samo kako ne bi pukla bruka i kako selo ne bi saznalo da imate crnu ovcu u porodici? Zajednica je stavljana ispred pojedinca, pa je tako bilo sasvim normalno da ista ta crna ovca postane žrtveno jagnje ustaljenih društvenih normi.
Podrediti život i sreću rođenog deteta onoj čuvenoj Šta će komšija da kaže će možda zadovoljiti sitne duše, ali da li to ime cenu duše vašeg deteta? Možete li da se nosite sa tim? Nažalost, ovakva viševekovna tradicija je još uvek ukorenjena u načinu mišljenja prosečnog građanina i otuda toliki otpor protiv generacije koja bi da promeni stvari. Ili makar dela te generacije.
“Mi smo se do ponoći vraćali kući, a vi tek u to doba izlazite”, još je jedna od rečenica koje se bezbroj puta ponavljaju. Ipak, statistike pokazuju da je broj tuča, fizičkih obračuna koji su uključivali i noževe, kao i javnih nereda bio daleko veći pre 30 godina nego danas. Na primer, studenti u 19. veku su bili glavni nosioci revolucija, uvek spremni na prolivanje krvi. Ipak, naša generacija je obeležena kao dekadentna jer voli do jutra da uživa u muzici.
Sponzoruše, kao sramna pojava našeg doba, su uvek na tapetu. Kako je moguće da jedna žena tako otvoreno nudi svoje telo u zamenu za siguran život? Ipak, ako su vaše bake dovoljno iskrene priznaće vam da je stupanje u brak u ranijim decenijama bio pre bračni ugovor koje su sklapali roditelji dvoje mladih koji se verovatno pre toga nisu ni videli. Novac, zemlja i poljoprivredna dobra su, pritom, predstavljali tri osnovne stavke pri izboru partnera. O ljubavi se retko kad govorilo. Sponzoruše, kažete? Ne, Bože sačuvaj, toga pre nije bilo.
Još jedna od anatema bačenih na našu generaciju je i ona koja se odnosi na osamostaljivanje. Ipak, istina je, i u ovom slučaju, nešto drugačija. Do okončanja Drugog svetskog rata je, takođe, bio običaj naših dedova i pradedova da žive u zajednici i udruženim snagama obrađuju imanje. Tek će završetak najvećeg rata u istoriji civilizacije doneti priliku za potpuno osamostaljivanje mladih i to iz jednog prostog razloga. Najveći broj odraslih muškaraca je stradao u ratnim vihorima, a ponovna izgradnja infrastrukture i ekonomije je donela mnoštvo radnih mesta. Prezasićenost radnom snagom u poslednjim decenijama ponovo polako vraća podmladak u okrilje roditeljskog doma sa tom razlikom da se retko kada tu nalazi i siguran posao.
Tako da nemojte mnogo da se brinete o onome što pričaju pripadnici ranijih generacija. Jednog dana kada dođu neki novi klinci i vi se prisetite koliko smo čedni bili, kako se znao neki red i ko je ko, a dekadenciju, po dobrom starom principu, prenesite s kolena na koleno.