Osećaš da si pod velikim pritiskom zbog brojnih obaveza koje ti se nameću? Notifikacije ne prestaju da stižu? Neko ti je prokomentarisao sliku, drugarica ti je zakačila na zid vašu omiljenu pesmu, tvoj dečko je objavio nešto na Instagramu, stižu informacije kakvo će vreme biti danas, kakav ti je horoskop narednog meseca, koji su modni trendovi za ovu godinu… I dok ti provodiš vreme van fokusa, obaveze se samo nagomilavaju!
Daniel Levitin, autor knjige The Organized Mind: Thinking Straight in the Age of Information Overload, ima odlične predloge kako da postaneš produktivnija. U svom nedavnom eseju za New Your Times Levitin savetuje da dan treba da organizuješ tako da imaš vremena i za rad pod punom pažnjom, kao i za online život.
Definišite vreme koje posvećujete društvenim mrežama
Ukoliko želiš da budeš produktivnija i kreativnija, da imaš više energije za svakodnevne poslovne i private aktivnosti, stručnjaci poručuju da svoj dan treba da podeliš na intervale podređene unapred definisanim aktivnostima. Definiši vreme koje posvećuješ društvenim mrežama i iščitavanju sajtova, nemoj da konstantno “visiš na internetu” tokom obavljanja drugih aktivnosti!
Proveravanje mejlova takođe treba da radiš u određeno vreme. Kada čuješ zvuk da imaš novi mejl, a ne pročitaš ga, tvoj mozak ne prestaje da razmišlja o njemu, što je prepreka aktivnosti koju tada radiš. Šta li piše u mejlu? Od koga li je? Da li je dobra ili loša vest? Bolje je da ugasiš podešavanje za automatsko proveravanje mejlova nego da budeš pod konstantnim pritiskom zbog mejlova koji stižu, a koje ignorišeš.
Šetnja u prirodi ili slušanje muzike pozitivno utiču na “resetovanje” mozga
Povećanje kreativnosti doćiće samo od sebe nakon što odbacimo multitasking, tj. rad na više polja istovremeno. Naučnici savetuju da se treba potpuno posvetiti nekoj radnji od 30 do 50 minuta. Nekoliko studija je pokazalo da šetnja u prirodi ili slušanje muzike pozitivno utiču na “resetovanje” mozga. Nakon što resetuješ svoje misli, imaćeš jasniji uvid u ono što radiš.
Autori Nathan DeWall i David Myres sličnog su stanovišta kao i Levitin. Oni naglašavaju da smo danas svi pred izazovom kako da izbalansiramo svoj stvarni život sa virtuelnim. Stručnjaci iz oblasti kognitivne psihologije imaju vrlo praktične savete.
Sakrijte online prijatelje koji vas ometaju
• Kontroliši svoje vreme. Svesno vodi računa o svom vremenu određeni vremenski interval. Nakon toga, zapitaj se “Da li moje vreme reflektuje moje prioritete? Da li na internetu provodim više ili manje vremena nego što sam planirala? Da li moj online život utiče na moj učinak u školi, fakultetu ili na poslu? Da li su mi porodica ili prijatelji nekada zamerili da sam previše na internetu?”
• Slušaj svoja osećanja. Zapitaj se “Da li sam emotivno rastrojena zbog svog online života? Kada se diskonektujem i pređem na drugu ativnost, kako se osećam?”
• Sakrijte online prijatelje koji vas ometaju. Takođe, pre nego što klikneš na “Objavi” zapitaj se: “Da li je ovo nešto što bih pročitala da je neko drugi objavio?”
• Pokušaj da ugasiš telefon, lap top, tablet ili ih ostavi po strani. Selektivna pažnja može biti samo na jednom mestu istovremeno. Kada pokušaš da radiš dve stvari istovremeno, ni jednu od njih ne radiš dobro. Ukoliko želiš da učiš ili radiš produktivno, odupri se porivu da proveravaš notifikacije. Ugasi notifikacije i zvučna obaveštenja koja su ti ogromni ometači kada pokušavaš da se fokusiraš na izvršenje određene radnje.
• Pokušaj da brzo proveravaš online novosti. Izgleda da smo došle u fazu kada nam je potrebna dijeta od društvenih mreža! Možda ne bi bilo loše i da počnemo da vodimo evidenciju o broju provedenih minuta (khm… sati…) na Facebooku, Twitteru, Instagramu, Tumblru, Pinterest.