Znate verovatno da se za oči kaže da su ogledalo duše jer mogu da otkriju duboke emocije koje bismo inače želeli da sakrijemo. Iako moderna nauka nema dokaza za postojanje duše, ona sugeriše da u ovoj staroj izreci postoji jezgro istine: ispostavilo se da oči ne odražavaju samo ono što se dešava u mozgu, već mogu uticati i na to kako pamtimo stvari i donosimo odluke.
Nismo uvek svesni pokreta naših očiju
Naše oči se neprestano kreću, i dok su neki od tih pokreta pod svesnom kontrolom, mnogi od njih se javljaju nesvesno. Na primer, kada čitamo, pravimo niz vrlo brzih pokreta očima koji se nazivaju sakade* i koji se brzo fiksiraju na jednu reč za drugom. Kad uđemo u sobu, očima obuhvatamo širu sliku, ne detalje. Zatim su tu mali, nehotični pokreti očiju koje pravimo u hodu, kako bismo nadoknadili kretanje glave i stabilizovali pogled na svet. I, naravno, naše oči se munjevito okreću tokom faze sna „brzog kretanja očiju“ (REM faza).
Ono što je sada već uveliko jasno je da neki od naših pokreta očiju zapravo mogu otkriti naš proces razmišljanja.
Jedno istraživanje je pokazalo da je širenje zenica povezano sa stepenom nesigurnosti tokom odlučivanja: ako je neko manje siguran u svoju odluku, oseća se pojačano uzbuđenje, zbog čega se zenice šire.
Pogodi koji broj sam zamislila?
Posmatranjem pokreta očiju jedne osobe možete da predvidite ili čak i pogodite broj koji je ta osoba zamislila. Tokom jednog takvog istraživanja, otkriveno je da smer i veličina pokreta očiju učesnika pokazuju da li je broj koji je zamišljen veći ili manji od prethodnog navedenog – i za koliko.
Pogled svakog dobrovoljca se premeštao gore i udesno neposredno pre nego što je izgovorio veći broj, a dole i ulevo pre manjeg. Što je veći pomak s jedne strane na drugu, to je veća razlika između brojeva.
Pogled koji luta vam može pomoći u prisećanju
U jednom švedskom istraživanju angažovano je 24 učesnika od kojih je traženo da pažljivo pregledaju skup predmeta koji su im prikazani u jednom uglu ekrana računara. Tada je učesnicima rečeno da saslušaju niz izjava o pojedinim predmetima koje su videli, poput „Automobil je bio okrenut levo“ i zatraženo je da što pre naznače da li je svaka izjava tačna ili netačna. Jednom delu učesnika je bilo dozvoljeno da im oči slobodno lutaju; od drugih se tražilo da isključivo gledaju u centar ekrana ili u deo ekrana u kom se predmet pojavio.
Istraživači su otkrili da su oni učesnici, kojima je bilo dozvoljeno da spontano pokreću oči tokom saslušanja, imali znatno bolje rezultate od onih koji su fiksirali centar ekrana.
Zanimljivo je, međutim, da su učesnici kojima je rečeno da fiksiraju pogled u onaj deo ekrana u kom su se ranije pojavili traženi predmeti, pokazali bolje rezultate od onih kojima je rečeno da fiksiraju pogled u suprotan ugao.
To sugeriše da, što su pokreti očiju učesnika tokom odgovaranja na pitanja bili sličniji pokretima koji su se dogodili tokom posmatranja informacija, to su bolji bili u prisećanju predmeta. Možda je to zato što nam pokreti očiju pomažu da se setimo odnosa u prostoru između predmeta koji su nas okruživali u toku posmatranja.
Ovi pokreti očiju su najčešće nesvesni.
„Kada ljudi gledaju scene s kojima su se ranije susreli, često ih privuku informacije koje su već videli, čak i kada se toga svesno ne sećaju“, izjavio je Rodžer Johanson, psiholog sa Univerziteta Lund koji je vodio ovo istraživanje.
Kontrola vida
Pre nekoliko godina, još jedna studija je izvedena i donela je pomalo zabrinjavajuće rezultate – posmatranje pokreta očiju može se takođe koristiti za navođenje ljudi na željene odluke, čak i one koje su moralnog tipa.
Istraživači su učesnicima postavljali složena moralna pitanja poput „Može li se ubistvo ikada opravdati?“ a zatim su na ekranu računara prikazali alternativne odgovore („ponekad opravdano“ ili „nikad opravdano“). Prateći pokrete očiju učesnika i uklanjajući oba ova odgovora neposredno nakon što je učesnik proveo određeno vreme gledajući u jedan od dva ponuđena, istraživači su otkrili da mogu da podstaknu učesnike da pruže tu određenu opciju kao odgovor.
Vešti prodavci mogli bi da koriste pokrete oka kako bi uticali na odluke o kupovini
„U toku ove studije nismo im dali nijednu dodatnu informaciju“, kaže neuronaučnik Daniel Ričardson sa Univerzitetskog koledža u Londonu, viši autor pomenute studije. „Jednostavno smo čekali da se njihovi sopstveni procesi donošenja odluka odvijaju i prekinuli ih tačno u pravom trenutku. Naterali smo ih da se predomisle samo time što smo kontrolisali njihov proces donošenja odluke. “
Ričardson dodaje da uspešni prodavci možda imaju određeni uvid u ovo i koriste ga kako bi bili ubedljiviji kod klijenata. „Ubedljive ljude smatramo ljudima koji odlično govore, ali vrlo je moguće da su i oni upoznati sa taktikom posmatranja procesa donošenja odluka“, kaže on. „Možda dobri prodavci mogu da uoče tačan trenutak u kojem se kolebate prema određenom izboru, a zatim vam ponude popust ili promene visinu tona.“
„Oči su poput prozora u naše misaone procese, a mi jednostavno ne cenimo koliko informacija iz njih može iscuriti“, kaže Ričardson. „Mogle bi se otkriti stvari koje bi osoba možda želela da sakrije, kao što su implicitne rasne predrasude.“
Dakle, pokreti očiju mogu i da odražavaju i utiču na više mentalne funkcije kao što su pamćenje i donošenje odluka, ali i da odaju naše misli, uverenja i želje. Ovo znanje može nam pružiti načine da poboljšamo svoje mentalne funkcije – ali nas takođe čini ranjivim na suptilne manipulacije drugih ljudi.
*Sakade su brzi, simultani pokreti oba oka u istom smeru koje kontroliše frontalni režanj mozga.