Ako malo dublje odlučite da se bavite pravilnom ishranom ubrzo ćete doći u zabunu oko ugljenih hidrata. Da li ih je preporučljivo unositi u velikim količinama ili ne?
Prvo što ćete čuti o njima je to da treba da smanjite njihov unos u organizam ako želite da skinete kilograme. To je tačno, ali samo donekle. Ukoliko se u našem organizmu ne nađe dovoljno ugljenih hidrata on će posegnuti za razgradnjom masti kako bi dobio dovoljnu količinu energije za normalno funkcionisanje.
Zvuči kao idealan scenario, zar ne? I dalje imamo energije, siti smo, a mršavimo. Ipak, nije sve tako idealno.
Pre svega, masti nemaju nikakav uticaj na mozak, tako da razgradnja masti neće doprineti nimalo funkcijama mozga. Za pravilan rad moždanih funkcija su, ipak, neophodni ugljeni hidrati.
Na sreću, postoje dobre vesti. Ugljeni hidrati se dele na rafinirane i nerafinirane, tj. one koje poseduju vlakna i one koji ih ne poseduju. Ako konzumirate namirnice koje su bogate šećerima, ali siromašne vlaknima (npr. najveći broj slatkiša) podići ćete nivo šećera u krvi i imaćete energije, ali samo kratkotrajno. Sa druge strane, namirnice bogate vlaknima (kao što su žitarice i voće) će snabdeti vaš organizam ugljenim hidratima i vlaknima koji vam pogoduju. Imaćete energije, vaš mozak će funkcionisati neometano, a nećete stvarati višak kilograma.
Kako se ugljeni hidrati sporo vare potrebno je da ih unesete u organizam što je ranije moguće jer ako to učinite pred spavanje oni neće imati kad da se razgrade i pretvoriće se direktno u masti.
Kao što je već navedeno, nedostatak ugljenih hidrata može samo naškoditi vašem organizmu, tako da se sve svodi na pravilnu upotrebu istih. Na dugoročnom planu nedostatak ugljenih hidrata bi vas pretvorio u neotpornu osobu sklonu padu imuniteta, ne biste bili raspoloženi niti biste imali snage za vežbanje ili britkosti uma za racionalno rezonovanje.