Ruski pisac, Anton Pavlovič Čehov poručio je u jednom svom pismu mlađem bratu kako bi trebalo da se ponašaju “kulturni” ljudi, odnosno ljudi sa manirima, ljudi koji su zreli i sagledavaju život iz druge, objektivne perspektive.
Moramo da primetimo da se pojam “kulturan” prilično promenio u poslednjih 100 godina, u odnosu na vreme u kom je živeo Čehov.
[tweetherder]Spisak uslova po Čehovu kako treba da se ponašaju kulturni ljudi izgleda ovako[/tweetherder]:- Spremni su da čine za druge – nesebični, ljubazni i pažljivi, jer poštuju svačiju ličnosti i prihvataju ljude sa manama i vrlinama.
- Saosećaju sa drugima – brinu i o onome što se ne vidi, i spremni su da se žrtvuju kako bi pomogli drugima.
- Poštuju tuđe vlasništvo, i zato vraćaju svoje dugove.
- Iskreni su i preziru laž. Ne lažu čak ni kad su sitnice u pitanju, jer na taj način ne poštuju onoga ko ih sluša. Trude se da budu ono što jesu, isti su i na ulici i u kući, poštuju svoje skromne prijatelje. Više ćute nego što govore, jer ne žele da opterećuju druge svojim problemima.
- Ne privlače pažnju tako što će žaliti sebe, očekujući sažaljenje od drugih, jer smatraju da izrazi „Mene niko ne razume“ ili „Niko ne brine za mene,“ jeftini i vulgarni trikovi.
- Ne priznaju lažne vrednosti, nije im stalo do poznavanja poznatih ličnosti, niti žele da oni to budu. Ako su i učinili nešto značajno, ne hvale se time. Zaista talentovani ljudi su po strani, u smislu reklamiranja i promocije.
- Poštuju dar koji poseduju. Zarad njega žrtvuju odmor, romanse, provod, sujetu. Ponosni su na svoj dar, ali su mu i veoma posvećeni.
- Imaju razvijen osećaj za lepo i estetsko, generalno. Održavaju higijenu životnog prostora, brinu o drugima. Kontrolišu svoje nagone, a u suprotnom polu ne vide samo seksualni objekat. Teže originalnosti, otmenosti, čovečnosti i dive se majčinskim osećajima. Ne opijaju se već piju alkohol samo u posebnim prilikama, jer se drže načela – u zdravom telu zdrav duh.
Tako izgledaju kulturni ljudi. Da bi čovek bio kultran nije dovoljno da čita popularne romane i posećuje pozorište. On mora neprestano, danonoćno da radi na sebi, da čita, uči, trudi se… i da odmah odbaci sujetu, jer se svaki izgubljeni sat računa – završava svoje pismo Čehov.