med
I med je jedna od njih (foto: Nick Perla/ Flickr.com)

Bernardo LaPallo je Amerikanac brazilskog porekla koji je u avgustu ove godine proslavio svoj 113. rođendan! Autor je nekoliko knjiga u kojima je otkrio tajne svoje dugovečnosti i uprkos godinama je vrlo aktivan. Tvrdi da nikada nije oboleo čak ni od prehlade, zahvaljujući savetima o ishrani i zdravlju koje je još kao dečak dobio od svog oca, lekara, koji je umro u 98. godini.

Bernardo tvrdi da je tajna njegove dugovečnosti i čeličnog zdravlja vrlo jednostavna – Čovek je ono što jede!

“Jedem mnogo svežeg voća i zelenog povrća, pijem velike količine vode. Voda je jako bitna. Kao i fizička aktivnost i zdrav san. Ja sam u krevetu već oko 21:30. Budim se oko 3:30 ili 4 ujutru, idem u šetnju, nakon čega se istuširam i utrljam maslinovo ulje u kožu, pa spremim doručak.

[tweetherder]Otac me je načio da je stres najefikasniji ubica prosečnog čoveka.[/tweetherder] Jako je važno da izdvojite vreme za odmor, ali i da vežbate svoj mozak. Ja to radim tako što rešavam ukrštenice. Sve ovo što vam govorim, su stvari koje sam naučio od svog oca i po tom principu živim već više od jednog veka”, izjavio je Bernardo u jednom intervjuu.

U nastavku teksta pročitajte za kojih 5 namirnica LaPollo tvrdi da su mu obezbedile dug i zdrav život.

1) Beli luk

Naučno je potvrđeno da beli luk snižava krvni pritisak za pet do deset odsto, normalizuje ubrzan rad srca, poboljšava rad krvnih sudova, čini ih elastičnijim i “hrani” srčani mišić. Pospešuje varenje i rad želuca, podstiče rad jetre, bubrega i prostate, a pomaže i u lečenju različitih plućnih oboljenja. Izrazito je delotvoran u lečenju gripa i bronhitisa, zbog čega ga u Rusiji zovu i prirodni penicilin.

Poznavaoci ruske narodne medicine savetuju da se čen do dva belog luka pojede pre nego što virus gripa “napadne” organizam, odnosno čim se oseti bol u grlu ili drugi simptom koji najavljuje prehladu. Njegova delotvornost je dokazana i kod herpesa i kvasnih gljivica kao što je kandida albikans.

2) Med

Od svih životnih namirnica koje se koriste u ljudskoj ishrani, med se, zahvaljujući skladnom odnosu raznovrsnih sastojaka i svom kompleksnom dejstvu na ljudski organizam, izdvaja kao jedna od biološki najznačajnijih – stimuliše obavljanje skoro svih funkcija organizma, uključujući i izlučavanje otrovnih i štetnih materija. Ima anti-bakterijsko dejstvo, tako da je nezamenljiv i kao hrana i kao lek.

Njegova hranljiva i lekovita vrednost ogleda se i u tome što je lako svarljiv i što sadrži enzime koji podstiču sistem organa za varenje. Unesen u želudac, brzo se razlaže i dospeva u limfni sistem, odakle prelazi u krv i tkiva, pokazajući pri tome svoja hranljiva i lekovita svojstva. Sadrži velike količine fiziološki aktivne suspstance, pa se zato koristi kao pomoćno sredstvo u razne terapeutske svrhe. Deluje i kao umirujuće sredstvo, sprečava povećanje količine masti i holesterola u krvi, ali se koristi i u lečenju oboljenja organa za varenje, bubrega i anemiju.

3) Cimet

Iako postoje stotine vrsta i podvrsta biljke cimeta, kao začinske se koriste dve, cejlonski i cimet kasija, poznat kao kina-cimet koji potiče iz Burme. U Evropi se upotrebljavaju obe vrste.

Zbog lekovitih sastojaka ovom biljkom se ozbiljno bavi i zvanična medicina. Uzimanjem samo pola kašičice cimeta dnevno dijabetičari mogu u znatnoj meri da smanje nivo šećera u krvi, jer njegovi sastojci kompleksa katehina i epikatehina aktiviraju insulin i sa njim zajednički deluju, tvrde američki stručnjaci sa Harvard univerziteta.

Eksperimentalno je dokazano da cimet snižava i nivo masti i lošeg holesterola, ima fungicidno dejstvo, odnosno uništava gljivice i sprečava njihov rast.

U cimetu ima i salicilata koji snižavaju temperaturu i deluju protivupalno. Nedavna istraživanja pokazala su da cimet može da se koristi i kao alternativa tradicionalnim konzervansima hrane, jer njegova esencijalna ulja poseduju i antimikrobno delovanje.

Uz to, predivan miris ovog začina podsticajno deluje na rad mozga, pri čemu žvakanje žvakaće gume od cimeta naročito poboljšava pažnju, radnu memoriju i vizuelni doživljaj.

Cimet je odličan izvor mangana, gvožđa, kalcijuma, bakra i cinka, uglavnom nedostajućih minerala u većini namirnica. Od vitamina sadrži vitamin C, K, pirodoksin (B6) i riboflavin (B2).

4) Crna čokolada

Crna čokolada sadrži značajne količine dva važna minerala: magnezijuma i bakra. Samo 40 grama tamne čokolade obezbeđuje 15% svih dnevnih potreba za magnezijumom, koji je važan u proizvodnji energije, za jake kosti, oporavak mišića i prenos nervnih impulsa. Ista količina obezbeđuje 34% dnevnih potreba za bakrom koji pomaže telu da proizvodi neurotransmitere, čime efektivno potpomaže kardiovaskulano zdravlje.

Pored ova dva minerala, crna čokolada sadrži i fosfor, kalijum i gvožđe. Ova crna poslastica obezbeđuje i sledeće zdravstvene koristi:

Štiti arterije i poboljšava cirkulaciju. Dokazano je da konzumiranje tamne čokolade širi prečnik koronarnih arterija što znači da srce lakše dobija neophodni kiseonik za svoj rad.

Sprečava arteriosklerozu. Loš LDL holesterol postaje opasan po krvne sudove kada bude izložem dejstvu slobodnih radikala, tada oksidiše i lepi se za unutrašnjost naših arterija. Što je više ovog zla, veća je mogućnost za začepljenje arterija. Flavonoidi iz crne čokolade, sa druge strane, neutrališu slobodne radikale i razređuju krv.

Podiže nivo dobrog HDL holesterola. Svaki pomak naviše u sadržaju holesterola znači i manje šanse za kardiovaskularne bolesti. Tamna čokolada i u ovome radi za nas.

Popravlja raspoloženje i podstiče moždane funkcije. Ljubitelji čokolade već znaju koliko je ovaj slatkiš dobar za raspoloženje, jer stimuliše proizvodnju serotonina, poznatijeg kao hormon sreće. Crna čokolada podiže i brzinu reakcije.

Pomaže kod blage anemije, zbog sadržaja gvožđa u njemu. Naravno, ne treba da tražite razlog da jedete crnu čokoladu umesto drugih, boljih izvora gvožđa, jer je ona veoma kalorična.

5) Maslinovo ulje

Maslinovo ulje je čudo prirode koje je jako korisno za naše zdravlje, kako iznutra, tako i spolja. Interno, ono je jako efikasno u snižavanju holesterola i krvnog pritiska. Osim toga, maslinovo ulje smanjuje formiranje kamena u našem telu i štiti nas od raka debelog creva, dojke i kože. Eksterno, sjajno je za kožu, kosu i nokte.

Maslinovo ulje je i anti-alergeno, tako da može da se koristi i za osetljivu kožu. Ovo ulje sadrži antioksidanse kao što su vitamin A, vitamin E, fitosteroli, avenasterol i polifenoli. Ovi antioksidansi pomažu u neutralisanju slobodnih radikala koji su stvoreni od strane štetnih faktora, kao što su zračenje, zagađenje, duvanski dim i alkohol.

Maslinovo ulje takođe sadrži hlorofil. On je vrlo efikasan u lečenju kože od raznih kožnih problema kao što su psorijaza i ekcemi. Hlorofil, takođe, sadrži neke supstance koje usporavaju starenje, redukuju bore, te zadržavaju mladalački izgled kože.

Izvor: realfarmacy.com
No Comments Yet

Leave a Reply

Your email address will not be published.