Jedan od najznačajnijih pesnika eksprezionizma XX veka, Miloš Crnjanjski (1893-1977), iza sebe je ostavio brojna dela koja se i dan danas rado čitaju na području celog Balkana.
Autor Dnevnika o Čarnojeviću i Seoba i te kako je prisutan u srpskoj kulturi, budući da se od 1981, svake druge godine, 26. oktobra na njegov rođendan, dodeljuje nagrada “Zadužbine Miloša Crnjanskog”, piscu za prvu objavljenu knjigu na srpskom jeziku.
Pročitajte neke od poruka koje nam je slavni srpski književnik ostavio!
-
Život se ne menja,on prolazi.
-
Ne, ne postoji nikakva zajednica ljudi. Priča je to. Postoji samo samoća čoveka.
-
Nada je najviši stepen mudrosti u ljudskom životu.
-
Oni, koji ne umeju da se pretvore u glumca, u svom životu, ostaju ostrva.
-
U budućnost treba ići. U budućnost gledaju i idu svi srećniji narodi.
-
Ja vidim da će doći jedno bolje stoleće. Ono uvek dolazi.
-
Osetih, jednog dana, svu nemoć našeg života i zamrženost naše sudbine. Video sam da niko ne ide kuda hoće i primetio sam veze, do sada neposmatrane.
-
Nije ljubav Bog, ni životinja, ni ludilo; magla, magla krvi mladosti i neba. Zavija sve, te je drago živeti. No magla ostaje večito teška, puna slasti i bola i vezana sa nebom.
-
Rađanja su, zvezde u jezerima, nemoćan sjaj u životu. A suzan pogled mlade majke, slab, kao ruža u ćupu gvozdenom.
-
Želim da posle snova ne ostane trag moj na tvome telu da poneseš od mene samo tugu i svilu belu.