Čini se nekako da svake godine krenemo na (preko potrebni) odmor kao jedna osoba, a vratimo se kao potpuno druga. Ali, ne u dobrom smislu te reči.
Sve odluke koje donesemo prvog dana odmora, poslednjeg dana ne samo da nisu ispunjene, nego su potpuno suprotne od isplaniranih. I tako svake godine. Kao deja vu.
Da li vam ove ilustracije deluju poznato?
