Andy Warhol u Silver Factoryju (foto: Billy Name)
Andy Warhol u Silver Factoryju (foto: Billy Name)

Kada se spomenu šezdesete godine prošlog veka one su većini zaljubljenika u umetnost prva asocijacija na Andyja Warhola i njegovu čuvenu Fabriku.

Ovaj nesvakidašnji studio najznačajnijeg umetnika pop arta nalazio se u srcu Menhetna i predstavljao je stecište većine viđenijih Njujorčana, umetnika, poznatih ličnosti, ali i onih koji su to želeli da postanu.

Na isti način na koji je popularnu kulturu uveo u galerije i učinio je visoko cenjenom umetnošću Warhol je doneo odluku da sve one skrajnute otpadnike koji tavore na margini društva učini slavnim makar na 5 minuta.

(foto: Billy Name)
(foto: Billy Name)
(foto: Billy Name)
(foto: Billy Name)

U društvu ovog ekscentrika je preko noći postajao zvezda ko god bi se sa njim pojavio u javnosti, a to se mahom odnosilo na prostitutke, homoseksualce, transvestite ili na bilo koga ko je žudeo za nekoliko članaka u novinama ili za ovekovečavanjem svog lika u jednom od Andyjevih filmova koji su počivali na potpunom narušavanju svih načela holivudskih ostvarenja, tj. bezmalo bizarnoj parodiji holivudskog sjaja, glamura i perfekcionizma.

Međutim, Fabrika je bila mnogo više od mesta u kom se susreću umetnici i stvaraju slike, sitoštampe ili filmovi. Ona je postala simbol najpoželjnijeg mesta na kom biste pre 5 decenija mogli da, uz mnogo alkohola i amfetamina, sretnete Davida Bowiea, Jean-Michela Basquiata, Keitha Haringa, Bianku i Micka Jaggera, Grace Jones, Brigid Berlin, Lizu Minnelli, Lou Reeda, Johna Lennona, Yoko Ono, Salvadora Dalija…

(foto: Billy Name)
(foto: Billy Name)
(foto: Billy Name)
(foto: Billy Name)

Ceo Njujork je brujao o onome šta se dešava iza zatvorenih vrata do kojih se dolazilo srebrnim liftom koji je bio samo predvorje celog 5. sprata obloženog folijom i obojenog srebrnom bojom. Po kuloarima se prepričavalo kakav se ispad dogodio prošle noći. Mnoge priče su, naravno, bile izmišljene ili preuveličane, dok neke (verovatno mnogo šokantnije činjenice) nikad nisu ispričane izvan zidova ovog otkačenog ateljea.

Tokom 60-ih su najveću pažnju privlačili tzv. Warholovi Superstarovi, tj. instant zvezde koje bi postajale zanimljive čitaocima žute štampe, ali i umetničkih revija, onog momenta kada bi Andy odlučio da ih postavi pred svoj objektiv i pruži im priliku da ispričaju svoju priču. Da li bi se ovom ocu pop arta dopala današnja rijaliti televizija čija je nesumnjiva preteča?

factory 6
(foto: Billy Name)
(foto: Billy Name)
(foto: Billy Name)

Ipak, Warhol je zaslužan za stvaranje mnogih zvezda 60-ih među kojima se ističu Joe Dallesandro, Candy Darling, Baby Jane Holzer, Ultra Violet, Gerard Malanga, Nico, Ondine, Viva..

Posebno treba istaći Edie Sedgwick, verovatno najveću muzu Andyja Warhola čijom je lepotom bio toliko opsednut da mnogi veruju da je bila ljubav njegovog života iako je bio homoseksualac (a prema sopstvenom tvrđenju aseksualac). Edie je pored razoružavajuće lepote plenila upečatljivim karakterom koji je bio ambivalentni sklop želje da bude u centru pažnje i stidljivosti, duhovitosti i sklonosti ka depresivnim stanjima, britke inteligencije i nepromišljenih životnih odluka. Sedgwickova se nije libila da pred kamerama potpuno ogoli svoju dušu i pripoveda o monstruoznom ocu koji ju je seksualno iskorišćavao još od najranijeg detinjstva, a koji je, takođe, njenog najdražeg brata oterao u smrt nakon saznanja da je gej. Warhol je Edie vinuo u zvezde, a potom potpuno izgubio interesovanje za nju i ostavio je da svoje poslednje dane provede u besparici i narkoticima koji su je nedugo zatim koštali života u 28. godini.

(foto: Billy Name)
(foto: Billy Name)
(foto: Bob Adelman)
(foto: Bob Adelman)
(foto: Billy Name)
(foto: Billy Name)

Kako je izgledao ceo ovaj skup možete makar malo naslutiti iz fotografija koje je zabeležio Billy Name, stalni posetilac tzv. Silver Factoryja, i tako nam ostavio svedočanstvo o najuzbudljivijem mestu na svetu tih srebrnih šezdesetih.

No Comments Yet

Leave a Reply

Your email address will not be published.