Da li brkamo pojmove kada govorimo o Novogodišnjim i Božićnim praznicima? Da li razumemo suštinu ili mehanički kupujemo poklone zato što to tako treba? Da li smo stvarno radosni i ushićeni ili samo mislimo da je tako?
Čitav sistem zarada je napravljen na osnovu ovih praznika, iskoristivši tradiciju, religiju i maštu. Ljudi ostvaruju profit i postavljaju norme, vrednosne sisteme i tako je razvijena potrošačka kultura. Profit ostvaruju velike kompanije, a mi smo samo mala karika u velikom lancu koja se zadovoljava kupujući poklone, ukrase i slatkiše.
Da li je to poenta praznika? Verujem da sada svi imate negativan odgovor, ali zapitajte se kako se vi ponašate tokom praznika i shvatićete da na nesvesnom nivou radite isto što i milioni ljudi širom sveta podstaknuti nametnutim standardima i pravilima tokom praznika. Ovo sada deluje mnogo ozbiljnije od jelke sa gomilom sjajnih ukrasa koji treba da podsećaju na sreću. Činjenica je da mediji i kompanije nameću jednu vrstu ponašanja, ali i mi slepo idemo ka tome, barem se čini da je tako. Ipak, ekonomska kriza je bitno uticala na neke promene, pa danas možda imamo umanjenu kupovinu za praznike, ali osećaj je i dalje isti.
Ali da li je to suština? Da li se stvarno osećamo bolje?
Pokloni svakako nabace osmeh na lice, ali taj osmeh zavisi od osobe koja se potrudila da kupi, pronađe, napravi baš ono što je karakteristično za nas. Takođe, bitni su prijatelji i porodica kada slavimo ove praznike, jer niko ne voli da bude sam. Došli smo do toga „sam“ – iako to zanemarujemo, ali činjenica je da je mnogo ljudi usamljeno, da mnogo ljudi nema mogućnosti da kupi nešto što će simbolizovati ove praznike. Surova istina je realnost i nešto sasvim drugo, a takozvana praznična atmosfera je samo oblik zarađivanja mnogo uspešnijih od nas. To je takođe, opravdano i normalno, ali mi, kao pojedinci ne smemo izgubiti suštinu i mešati pojmove, osećaje i principe.
Dakle, kao i obično jurcamo negde, a ne znamo ni kako ni zašto? Tražimo kao pomahnitali, poklone, jelke, ukrase, a onda se svađamo ko će koji ukras gde staviti ili jelku na kraju ukrasimo sami. Morate priznati da postoje i ovakve porodice i da to nije ništa nezanemarljivo, već često i model ponašanja. Filmovi, serije i cela popularna kultura ne dozvoljavaju remećenje ideala ovakvih praznika, pa zato uvek vidimo samo sjajnu stranu medalje. Ipak kada se osvrnemo, postajemo svesni, da nigde ne postoji toliko novca koji će kupiti svu tu sreću, a potom vidimo da ta sreća ne zavisi od tih poklona, kao i da je poenta u smehu sa prijatnim ljudima koje volite.
Iz tog razloga, nemojte biti nesrećni i nezadovljni ako niste uspeli da ispunite zahteve nametnutih sistema vrednosti od strane medija i kompanija, jer je to i nemoguće, uvek će postojati još nešto više, bolje i neophodnije što bi trebalo da kupite – već se okrenite svojim bližnjima i sebi, uživajte u praznicima takvim kakvi jesu i onome šta stvarno predstavljaju, a predstavljaju radost, mir, okupljanje i ljubav.