Kako obrađena hrana stvara zavisnost, naučnici su došli do zaključka da je moguće napraviti skalu zavinosti da bi se utvrdilo [tweetherder]koje su to namirnice najporočnije[/tweetherder]. Na iznenađenje mnogih, odgovor nije čokolada.
“Polazimo od činjenice da prerađena hrana deli farmakokinetička svojstva (na primer koncentrisane doze, brzinu apsorpije) sa narkoticima, zbog dodatih masnoća i refinisanih ugljenih hidrata kao i brzine kojom se oni apsorpbuju u organizam”, navodi se u istraživanju sprovedenom na Univerzitetu u Mičigenu.
Autori karakterišu zavisnost faktorima kao što su gubitak kontrole prilikom konzumiranja, nastavak korišćenja uprkos negativnim posledicama i nemogućnošću da se prestane iako se to želi. Studiju su sproveli na 504 učesnika, koji su im pomogli da zaključe kojoj je to hrani najteže odoleti.
“Iako su razlozi za preteranu gjaznost različiti, jedan od potencijalnih faktora koji utiču na nju je ideja da određena hrana utiče na zavisnost kod nekih ljudi, a to vodi prejedanju”, kažu autori. Da bi ispitali razliku između hrane, naučnici su 120 studenata zamolili da popune skalu, da bi se utvrdila individualna zavisnost. Njima su pokazivane fotografije 35 uobičajnih namirnica, predstavljenih u paru, i traženo je da odrede koja od njih ima veće šanse da izazove zavisnost.
Učesnici su takođe prema polu i indeksu telesne mase (BMI) pokušali da dođu do razlike u zavisnosti od jedne ili druge vrste hrane. Pol se nije pokazao kao relevantni činilac, dok su osobe sa višim indeksom telesne mase pokazivali veće zadovoljstvao prema nekim namirnicama, mada veza nije bila toliko čvrsta koliko se očekivalo. Na prvom mestu se našla čokolada, a zatim sladoled i pomfrit.
Ali, naučnici nisu bili ubeđeni da su rešili misteriju zavisnosti od hrane i istraživanje su proširili, i na internetu su zamolili 384 učesnika da ocenama od 1 do 7 boduju hranu na koju imaju najviše šanse da se ‘navuku’. Očigledni pobednik ovog puta je bila pica, sa skorom od 4.01, a slede čokolada sa 3.73, čips, kolačići i sladoled. Na donjoj granici, hrane od koje nema straha da ćete postati zavisni, se nalaze krastavac, šargarepa i pasulj.
“Ako se neko i oseća da je zavisnik neke hrane, lekari još uvek ne mogu uspostaviti tu dijagnozu. Ova studija će, nadam se, pomoći da se taj problem prizna i da se pomogne osobama sa poremećajem u ishrani izazvanim zavisnošču od hrane”, kaže doktorka Nicole Avena, jedna od autorki istraživanja.