Arapski jezik ima viševekovnu tradiciju, a samim tim i mudrost koja se prenosi sa kolena na koleno. Mnoge izreke su se sačuvale još iz prvog milenijuma naše ere zbog svoje univerzalnosti koja ne gubi na značaju ni u današnjem dobu, a po svemu sudeći ove istine će važiti i u milenijumima koji tek dolaze. Stoga bi bilo mudro naučiti nešto iz ovih poslovica koje nanosi vremena nisu izbledeli nego su ih učinili još snažnijim.
Ako želiš da neka zemlja propadne, pomoli se da u njoj bude mnogo vođa.
Bez uzroka se čovek može nasmejati, ali ne i zaplakati.
Bolje je imati hiljadu neprijatelja izvan kuće, nego jednog u kući.
Bolje se vidi crna buba u mrkloj noći, na crnom kamenu, nego oholost u vlastitom srcu.
Za razliku od ljudi, psi, kad se najedu, spremni su da prepuste jedan drugome ono što je ostalo.
Kazna ne ispravlja nijednu nepravdu, ali može da spreči stotinu drugih.
Nemoj se ljutiti što ružin grm nosi trnje, nego se raduj što trnov grm nosi ruže.
Nikad ne potcenjuj moć ljudske gluposti.
Da se pameti na pazar iznesu, opet bi svako svoju kupio.
Dve stvari otkrivaju svoju vrednost tek kad ih izgubimo: mladost i zdravlje.
Dela svedoče o čovekovoj pameti, a reči o njegovom znanju.
I jedna noć anarhije gora je nego mnogo godina tiranije.
Jedno korisno iskustvo više vredi od svih pravila mudrosti.
Kad se sa nekim svađaš, ostavi mesta za pomirenje.
Kad se dvoje prepiru oko vere, onda je bar jedan budala.
Kome su dokazi kratki, jezik je dug.
Ne poseduje tvrdica zlato, već zlato tvrdicu.
Poslušaj onoga ko te natera u plač, a ne onoga ko te zasmeje.
Razlika između znanja i bogatstva u tome je što nas znanje čuva, a bogatstvo mi moramo da čuvamo, i što znanje upotrebom raste, a bogatstvo se smanjuje.
Ruka koja daje uvek je iznad one koja prima.
Čovek je još gospodar reči koje nije izgovorio, ali je rob onih koje su mu se izmakle.