Sećate li se onog neverovatnog osećaja iz detinjstva, kada vam mama ili tata kažu “baci kosku” ili “baci petaka”, nakon što ste naučili da vozite bicikl, plivate ili dobili peticu u školi? Taj osećaj ponosa i sreće je teško zaboraviti, zar ne? Značaj “bacanja koske” nedavno je dobio i naučnu potvrdu – dokazano je da pomaže u motivisanju dece!
U jednom eksperimentu, deci starosti od 5 do 6 godina dati su različiti zadaci (crtanje, bojenje, vajanje) koja su ona uspešno izvršila. Polovina dece koja je učestvovala u eksperimentu, nagrađena je “verbalno”, tako što su pohvaljeni rečenicama poput “Odličan si u crtanju/bojenju/vajanju…”. Druga polovina dece nagrađena je “bacanjem koske”.
Šta mislite, koji gest je decu bolje motivisao? “Bacanje koske”, bez sumnje! S druge strane, deca koja su nagrađena verbalno, postala su pasivnija u daljem radu na svojim zadacima, dok su deca iz druge grupe pokazala veći entuzijam nego pre!
Ovo istraživanje nas može podstaći da razmislimo o načinima nagrađivanja dece. Ako ih nazovemo “genijalcima”, stavljamo im do znanja da imaju osobinu koja nije pod njihovom kontrolom. Ukoliko dobiju lošu ocenu na kontrolnom, ne mogu da preuzmu odgovornost za neuspeh jer imaju talenat koji im je “garantovao” uspeh. Optužiće učiteljicu ili profesora za neuspeh. Reći će da je test bio “glup”. Dići će ruke od problema i pronaći novu zanimaciju. Neće pokušati da pronađu svoju grešku.
Kada detetu “bacimo kosku”, dete postaje svesno da je ONO uradilo nešto kako treba. Postaje svesno činjenice da njihov uspeh zavisi od njih samih.
I danas, kada vozite bicikl po keju ili odete na bazen na plivanje, setite se neverovatne motivacije koju su vam u detinjstvu pružili roditelji jednostavnim gestom “bacanja koske”.