“Everything is poison, there is poison in everything. Only a dose makes a thing not poison”, Paracelsus, 1493-1541.
“Sve je otrov, otrova ima svuda. Samo doziranje čini supstancu neotrovnom”, rekao je Paracelzijus.
Da li vas zanima šta se sve nalazi unutar kreme i ima li otrova u kozmetičkom preparatu?
U poslednje vreme, što me zaista raduje, kupci se veoma interesuju za sastav kreme i pitaju uglavnom na bazi čega je krema ili sadrži li krema određene sastojke. Upoznali su svoju kožu, informisali se iz časopisa, interneta i znaju šta im prija, čega se plaše, na šta su alergični ili misle da jesu. Zahtevi su ogromni, a time je i izazov veći.
Udovoljiti kupcu i njegovim zahtevima, a da krema i dalje ostane krema. Ona koja je sigurna za upotrebu i koja zaista deluje.
Na bazi čega je krema?
Nisam sigurna da se na to pitanje može odgovoriti jednostavno. Pravi odgovor bi bio na bazi svačega. Ideja o kremi kao podlozi sa jednom aktivnom komponentom odavno je prevaziđena. U najširem smislu kozmetički preparati se dele na: gelove, kreme (emulzije), gel-kreme, čisto vodene ili čisto uljane formule.
Svaka od ovih baza ima svoje prednosti i nedostatke i potrebno je pažljivo odabrati za kakvu kožu i još važnije u koju namenu će se koristiti.
Savremene baze mogu ujedno biti i aktivne komponente, one su veoma fine i gel nije, kao što smo navikli, providna lepljiva masa. Krema, takođe, odavno nije masna i gusta smesa koja vam zapušava pore i ne dozvoljava koži da diše.
Ima li u kremi…?
Parabena, parafina, silikona, konzervansa, veštačkih boja… Da li je ova kozmetika 100% prirodna? Ima li hemije unutra?
Ovo poglavlje bi veoma lako moglo postati knjiga. Verujem da većina kupaca čitajući tekstove ima neki svoj stav o tome šta je štetno, šta žele, a šta ne žele u kremi. Mišljenja sam da se na internetu i u novinama dobijaju informacije s kojima klijent često ne zna šta da radi i koje ga zbunjuju. Pa tako, na primer, parafinsko ulje neki posmatraju kao derivat nafte i po svaku cenu žele da ga izbegnu (logično?), a može se posmatrati i kao najobičnije bebi ulje. Stvar je percepcije. Ako je dovoljno sigurno za bebe, zašto ne bi bilo za vas?
Neki klijenti žele kreme bez parabena jer paraben je konzervans. A kako ćete znati da li umesto parabena ima nekog drugog konzervansa i u kojoj količini? Koliko je kozmetika bez konzervansa bezbedna?
INCI – šta piše na deklaraciji?
INCI je skraćenica od International Nomenclature of Cosmetic Ingredients – međunarodna nomenklatura kozmetičkih sastojaka. Na deklaraciji (nalepnici) sastojci su navedeni po opadajućem redosledu, što znači da je na početku ono čega u kremi ima najviše (najčešće voda), a na samom kraju ono čega u kremi ima najmanje, najčešće boje, mirisi, konzervansi, rastvarači, neutralizatori za podešavanje pH vrednosti i sl.
Ako u kremi ima biljnih ulja i ekstrakata oni su obeleženi latinskim nazivom, a odnedavno je obavezno da pored latinskog stoji i ljudima prepoznatljivo ime. Na primer Persea Grattisima (Avocado) oil ili Rosa Gallica (French rose) extract.
Nazivi u sredini su najčešče ostale komponente. I ako su ostale, daleko od toga da su manje važne. U ostale komponente spadaju emulgatori, emolijenti prirodna ulja ili njihove frakcije čija imena mogu zvučati jako hemijski, mada u stvari nisu. Ako je krema i gel pronaći ćete u sastavu nešto kao carbomer ili crosspolymer. Boje se obeležavaju sa CI + broj dok se umesto mirisa uvek stavlja reč parfume.
Aktivne komponente imaju svoje hemijske nazive i često na osnovu čitanja nije moguće utvrditi da li je prirodnog ili sintetskog porekla. Silikoni su sve što se obeležava kao dimetikon, ciklometikon, ciklopentasiloksan. Smatraju se veoma bezbednim iz razloga što su inertni i ne reaguju. Kako i zašto su dospeli na crnu listu?
Ako više znamo, da li se više i plašimo? Šta je znanje, a šta informacija?
Verovatno će deklaracije u budućnosti s jedne strane biti mnogo detaljnije nego što su sada iako to ne mora da znači da će biti razumljivije za korisnika. Više će se voditi računa o poreklu suspstance (biljnog, životinjskog, sintetičkog porekla), pa onda dalje da li je organskog porekla ili ne, o količini supstance u proizvodu i sl. Kozmetičke deklaracije počeće da liče na deklaracije na prehrambenim proizvodima.
Iako svakodnevno konzumiramo veliki broj blogova, novinskih tekstova, članaka, videa koji nisu podložni apsolutno nikakvoj stručnoj kritici pitanje je postoji li oblak iznad ovakve besplatne i lako dostupne informacije? U čemu je razlika između znanja i posedovanja informacije?
Koliko je važno da imate informaciju, isto tako je važno da imate i znanje da tu informaciju obradite. Kada znate o sastavu kozmetičkih preparata možete proveriti tvrdnje da je nešto 100% prirodno, alergeen free, silicon free i sl. Sa malo znanja znaćete šta je važno da izbegnete, a čega upošte ne treba da se plašite. Koliko derivata nafte udahnete na benzinskoj pumpi ili čak manje drastično na raskrsnici i u saobraćaju? I kako tačno onda može da vam naudi bebi ulje?
Ako ne volite parabene, parafine, silikon ili šta god da smatrate da vama ne odgovara sada ćete znati kako da proverite ima li toga unutra. Dobro se informišite preko proverenih kanala i uvek saslušajte i drugu stranu, zgodno je imati pogled iz više uglova. Analizirajte i ispitujte svaku informaciju koja se nudi, mislite o tome.
Heraklit je rekao kako su ljudi naučili mnogo naziva bogova i monstruma, a nikad nisu shvatili da su dan i noć jedno.
