Status koji je jedna samohrana majka postavila na svom Facebook profilu pomalo neočekivano i za nju samu je izazvao lavinu pozitivnih komentara, a objavljen je čak i u nekim stranim medijima. I mi vam ga prenosimo ovde u celosti jer će vas njena kratka ispovest dotaći do srži i učiniti da se zamislite o tome koliko nekad možete da naučite od dece.
“Moja ćerka nije videla svog biloškog oca još od svoje 4. godine, a sada ima 11. Kada je imala 2 godine njen otac me je kontaktirao i zamolio da ga pravno razrešim roditeljskih prava kako više ne bi bio u obavezi da joj plaća zakonski određen mesečni iznos. Pristala sam na to. Htela sam da zaštitim svoju ćerku od bola koji bi joj on naneo u životu pojavljujući se i nestajući kad god mu se prohte. Žrtvovanje finansijske pomoći je bila mala cena za to da mu ne dopustim da je ne razočara još jednom u životu svojim odlaskom. Nikad je nisam lagala u vezi sa tim gde je njen otac otišao i ko je bio. Uvek sam odgovarala na njena pitanja onoliko iskreno koliko je to bilo primereno njenim godinama.
Međutim, on me je kontaktirao ponovo kada je ona imala 4 godine. Otkrio mi je da mu je dijagnostifikovan kancer, kao i da oseća potrebu da vidi svoje dete. Dogovorili smo dan kada ćemo se naći u parku. Sve što je tražio su bila dva sata sa njom. Naposletku je otišao nakon 20 minuta. Nije nam se javio od tada.
Ovog leta smo naleteli na njegove poznanike i oni su prokomentarisali koliko moja ćerka liči na njegovu drugu decu. Ispričali su mi da se konačno skrasio i osnovao porodicu. Stomak mi se vezao u čvor misleći na to koliko mojoj ćerki mora biti teško da sluša ovaj razgovor, pa sam ga brzo okončala.
Ipak, kada smo se našle u automobilu ona se smejala. Rekla mi je: ‘Mama, on je konačno naučio kako da bude tata. To je jako lepo. Srećna sam zbog njegove dece.’
I bio je to dan u kom me je moja 11-godišnja ćerka naučila sve što je potrebno da znam o opraštanju.”