Roditelji čije su bebe su stare pet i više meseci moraće znatno više da se potrude kako bi svoje malce nasmejali. Kao što znamo, bebe imaju svoje trenutke kada plaču, jer su se uneredile ili su gladne ili im je dosadno, ali nova studija pokazuje da [tweetherder]bebe zapravo pamte više lepe nego ružne trenutke[/tweetherder]. Ros Flom sa Brigham Young University je autor teksta koji je objavljen u listu Ponašanje i odrastanje odojčadi.
“Ljudi izučavaju memoriju odojčadi koja ne uključuju emocionalne reakcije, ali mi smo se po prvi put bavili time kako emocije utiču na memoriju”, tvrdi Flom.
Naravno, ispitivanje beba je mnogo kompleksnije i zahtevnije istraživanje nego kada su u pitanju deca i odrasli. Pošto bebe ne mogu da odgovaraju na pitanja, oni izučavaju njihove oči, pogled, i kako posmatraju neki objekat.
Istraživači su dodali emocionalne karakteristike slikama prateći da li će i gde će biti zadržavanja pogleda i pažnje.
Bebe su smeštene u prostor gde mogu biti usmerene samo na TV monitor. Odrasli su se pojavljivali na ekranu govoreći i smenjujući ljuto, srećno ili neutralno ponašanje i ophođenje. Posle izlaganja, slika na monitoru zamenjena je geometrijskim oblikom.
Prateći period istraživanja, zadržavanja geometrijskih oblika je testirano sa čekanjem u periodu od 5 minuta do jednog dana. Oblici naučeni u studiji prezentovani su uporedo sa novim oblicima. Pokret oka je sniman, a istraživači su računali koliko vremena bebe provode gledajući oblike koje već znaju, a koliko one koje tek upoznaju.
Došli su do zaključka da više vremena provode gledajući nove, nego poznate oblike.
Posle petominutne pauze, bebe su gledale novi oblik u odnosu na poznati, i to onaj koji asocira na srećne emocije. Oblici koji asociraju i koji su puštani posle ljutitog i neutralnog odgovora nisu izazivali nikakve reakcije. Ipak bebe su preferirale oblik vezan za neutralan glas nakon 24h od testiranja.
“Mi smatramo da pozitivni efekti pojačavaju pažnju uzbuđenja kod beba.” Flom objašnjava: “Pojačavajući sistem pažnje, povećavamo mogućnost procesiranja da zapamte geometrijske oblike.”
Do sada, mehanizam ovog fenomena nije poznat. Takođe, nije poznato koliko dugo je potrebno memoriju oblika vezivati sa glasom koji izaziva sreću.
Studija drugog univerziteta McGill u Montrealu je nedavno otkrila da pamćenje jezičkog obrazca u prvoj godini života ostaje u mozgu i godinu kasnije. Buduća istraživanja mogu da otkriju kakve ovo prednosti može imati za decu, ali i za njihov kasniji razvoj.