Magnezijum je mineral potreban svakoj našoj ćeliji, bez kojeg se u organizmu gotovo ništa ne odvija normalno. Imajući to u vidu, zabrinjavajući su podaci koji pokazuju da veliki deo zapadne populacije, ne unoseći preporučenu dnevnu količinu, živi u stanju hroničnog deficita magnezijuma. Sve je više istraživanja koja pokazuju povezanost smanjenog unosa magnezijuma s najučestalijim bolestima današnjice.
Nedovoljan unos magnezijuma može izazvati sledeće simptome kao što su umor, slabost, trnjenje, grčevi, poremećen srčani ritam kao i spazam, odnosno kontrakcije koronarne arterije. Nizak nivo magnezijuma povezan je sa poremećenom funkcijom ćelija koje oblažu unutrašnjost krvnih sudova kao i sa visokim krvnim pritiskom, dijabetesom, koronarnom bolešću srca i metaboličkim sindromom.
Zato je magnezijum, koji je čak dobio nadimak „zaboravljeni mineral“ jer mu se donedavno nije mnogo pridavalo na značaju, izašao iz senke, a voda koja ga sadrži počela da dobija sve veću važnost i značaj.
Voda i magnezijum – svima potrebni
Voda je prvo piće izbora za zdravu hidrataciju i dnevno je poželjno popiti 6-8 čaša vode iz svih izvora. Ona doprinosi termoregulaciji organizma kao i normalnom odvijanju fizičkih i kognitivnih funkcija. Različite vode imaju različit mineralni sastav, ali jedan od najvažnijih minerala koji je u fokusu čak i Svetske zdravstvene organizacije, je upravo magnezijum.
U zavisnosti od sastava vode, odnosno sadržaja magnezijuma, njegov unos pijenjem može biti vrlo neznatan ali može biti i vrlo značajan. Sa tog aspekta, ovde treba istaknuti i retkost u svetu, prirodnu mineralnu vodu koja izvire u Centralnoj Srbiji, čiji sadržaj magnezijuma od 343 mg/l može da zadovolji preporučenu količinu unosa ovog vrednog minerala.
Pijenjem vode koja sadrži magnezijum obezbeđujemo mineral neophodan za vitalne telesne funkcije i istovremeno hidriramo organizam.
Efekti „magnezijuma iz vode“ na kardiovaskularno zdravlje
Istraživanjima je uočeno da ljudi koji žive u područjima gde je voda siromašna magnezijumom imaju veću stopu smrtnosti od srčanog i moždanog udara od ljudi koji žive u području sa višim sadržajem magnezijuma u vodi za piće. Ovaj takozvani efekat „magnezijuma iz vode“ primećen je pre više decenija i u Srbiji takođe, a i dalje ga naučnici širom sveta proučavaju. Istraživanja koja su sprovedena u Srbiji, pokazala su pozitivan učinak magnezijuma iz vode na kardiovaskularno zdravlje. Tako je u područjima gde je voda za piće bogatija magnezijumom pojava visokog krvnog pritiska ređa.
Zar to nije dovoljan razlog da pijenje vode koja sadrži magnezijum postane zdrava rutina za naše srce?