Ako se vaše dete vodi “glavnu reč” u kući, verovatno se osećate kao žrtva malog tiranina.
Psiholog Šon Grover objašanjava koje tri vrste roditeljskog ponašanja su glavni krivci za ovakav odnos:
Predaja
Ne treba biti baš svaku bitku, ali vaše popuštanje njihovom stalnom isprobavanju granica pretvara decu u siledžije koje zahtevaju da se svaki njihov zahtev ispuni. Nikada ne popuštajte dečijim zahtevima, jer tako nagrađujete agresivno ponašanje.
Svaki put kada popustite pred dečjim maltretiranjem, šaljete im jednu poruku – nasilje deluje. Sledeći put kada vaša reakcija isfrustrira dete, ono će pribeći nasilju kako bi dobilo šta želi – jer ste ga naučili da ćete se predati ako bude dovoljno agresivno.
Uzvraćanje
Kada vas deca maltretiraju, teško je odupreti se iskušenju i ne uzvratiti istom merom. Ako na njihovo agresivno ponašanje reagujete preoštrom kaznom, izvojevaćete pirovu pobedu. Postigli ste stanje u kome postoje pobednik i gubitnik, jedna strana je srećna a druga ne. Dete koje je stalno kažnjavano može postati prkosno i još agresivnije.
Pregovaranje
Vaše dete ima napad besa, i vi pokušavate da ga razumete i stavite se u njegovu poziciju. Ubrzo, počinjete da mu dajete za pravo i spremni ste da se nagodite i delimično udovoljite njegovom zahtevu.
Međutim, zapitajte se da li je pametno popuštati i hoće li dete uopšte biti zadovoljno nagodbom ili će na pruženi prst zahtevati celu ruku?
Ako je dete agresivno u svojim zahtevima, zaboravite na kompromise. Sa siledžijama se ne pregovara, jer tako ulazite u sukob bez kraja i konca. Možda se niste predali i sasvim popustili, ali ste i u ovom slučaju nagradili nasilno ponašanje. Ohrabreno postignutim rezultatom, dete će i sledeći put postati agresivno kako bi izvojevalo neku nagodbu.
Štaviše, deca će početi da misle da se oko svega može pregovarati, pa ćete se vrlo brzo naći u situaciji da plaćate ćerki za nameštanje kreveta ili nagrađujete sina za urađen domaći zadatak.
Dobro ponašanje nikada ne sme biti predmet nagodbi, jer je lično postignuće već samo po sebi nagrada, i dete tako gradi zdravo samopouzdanje. U suprotnom će ostati nezrelo i zavisno od tuđih podsticaja.
Šta onda možete preduzeti u slučajevima maltretiranja?
Smirite situaciju
Uzdržite se od impulsivne reakcije koja će samo raspiriti sukob. Ne urlajte i ne gubite kontrolu nad sobom, već zadržite svoj stav vođstva. Prekinite raspravu i svima dajte priliku da se smire. Napustite prostoriju ili prošetajte u miru. Tek kada ste povratili prisebnost, razmislite o sledećim koracima u rešavanju situacije.
Uvažite dečija osećanja
Nikada nećete pogrešiti ako detetu uvažite osećanja.
- “Znam da si besan, i ja sam.”
- “Vidim da si ljuta, daj mi 10 minuta da na miru razmislim o ovome.”
- “Hajde da prvo nešto pojedemo, oboma će nam biti bolje.”
Deca će bolje reagovati ako uvažite njihova osećanja i počeće da se smiruju. Tada se otvara mogućnost za mnogo zreliji razgovor kroz koji ćete bolje razumeti otkud detetu nasilno ponašanje.
Ne zaboravite da je vaša dužnost da detetu pružite ono što mu je potrebno a ne ono što želi. A sposobnost uspešne komunikacije u stanju frustriranosti je upravo ono čemu treba da naučite dete. Ako pupuštate, kažnjavate ili pregovarate, vi uskraćujete detetu priliku da nauči da se izbori sa frustracijom.
Jasno naglasite da nasilje nikad ne pali:
- “Neću ti odgovoriti sve dok ne prestaneš da vičeš na mene.”
- “Nasiljem nećeš dobiti ono što želiš.”
- “Možeš ti i bolje od ovoga, suviše si pametan da bi se ponašao kao siledžija.”
Pohvalite napredak
Jednom kada ste postigli dogovor, držite se njega. Ne dozvolite da vas dete pritiskanjem natera da napravite ustupke. Pohvalite poboljšanje u detetovoj komunikaciji:
- “Cenim to što sada lepo razgovaraš sa mnom.”
- “Odlično ti ide, ponašaš se mnogo zrelije.”
Hvaljenjem dečijih vrlina podstičete im samopouzdanje i činite da zrelo ponašanje za njih bude mnogo korisnije nego siledžijstvo.