U proleće 2014. godine Michael Gallagher i Alexandra Carson su pored bazena u Santa Moniki razmišljali o jednomesečnom letovanju u Evropi. “Želeli smo da obiđemo celu Italiju, celu Grčku i celu Hrvatsku”, seća se Michael, a onda su shvatili da će ih to veoma skupo koštati, od 10-20 hiljada dolara. Tada im je pala na pamet ideja da se presele u inostranstvo, umesto da tamo odu na odmor.
“Alex me je pitala: ‘Zašto se ne preselimo u Firencu?’ Jednostavno smo ležali pored bazena kada se javila ova ideja i rekli smo. ‘Hajde da uradimo to’. Odmah smo se bacili na posao”. Sakupili su 8000 dolara i kupili aviosku kartu u jednom smeru do Italije. “Dali smo otkaz na poslu, prodali sve što smo imali i krenuli da živimo svoj život za sebe, a ne za druge”, kaže ovaj par koji je zajedno već tri godine. Plan koji je započeo preseljenjm u Firencu na godinu dana pretvorio se u sedmomesečnu avanturu tokom koje su obišli 13 zemalja.
Oni su za Bussines insider govorili o tome kako su sa tako malo novca uspeli da obiđu toliko zemalja, uživaju i ostvare svoje snove. Najpre su nekoliko meseci pre puta krenuli sa štednjom, spremali hranu kod kuće, odrekli se skoro svih zadovoljstava, jer kako Michael kaže: “20 dolara koje bismo uštedeli na beznin za odlazak u prirodu smo stavili sa strane jer to nam je bilo noćenje u hostelu, najbolja pica na svetu u Firenci ili ceo dan uživanja na Baliju”. Nakon šest meseci pažljivog trošenja i štednje i prodaje automobila i TV imali su fond od 8000 dolara za put oko sveta.
Plan je počeo da se ostvaruje aprila prošle godine kada su kupili karte u jednom smeru, a kako bi dodatno uštedeli, hotele i letove su rezervisali mesecima unapred. Ove pripreme u ih koštale oko 4000 dolara i plaćali su ih od postepeno, odvajajući od plate, umesto da diraju ostavljenih 8000 dolara. Nakon što su dali otkaz na poslu, spakovali su stvari, napustili stan i krenuli za Firencu. Trebalo im je malo vremena da se priviknu na spontani način života, bez obaveza i rasporeda, ali i na to da moraju da vode računa o trošenju novca.
“Prvih mesec dana smo uglavnom istraživali i nismo još uvek postavili temelje”, kaže Gallagher i dodaje da su u tom periodu putovali po Italiji, obilazeći Milano, Rim, Napulj, Pizu i druge znamenitosti. “Koliko god bilo divno voditi nomadski način života, shvatili smo da nam ipak treba neki raspored, jer smo želeli da pišemo blog o proputovanjima i stvorimo svoj brend. Oboje smo takođe zagriženi za vežbanje, pa smo morali da odvojimo vreme za jogu, teretanu i kupovinu namirnica”.
“Što ste duže negde lakše ćete se navići na prostor i ući u rutinu, te stvoriti dom”, kaže Michael. “Bili smo četiri meseca u Firenci, mesec dana u Nici i dva meseca na Baliju. Imali smo dobar raspored, družili se sa lokalnim stanovništvom i radili stvari zbog kojih smo se osećali kao kod kuće”.
Životom u inostranstvu su malo uvećali svoj budžet – za 350 dolara mesečno su pisali članke o putovanjima, i za 4 meseca su zaradili približno 1500 dolara. Takođe su na Instagramu od reklamiranja brendova zarađivali od 50-100 dolara. Iako je teško opisati jedan tipičan dan ovog para na putovanjima, Gallagher kaže da su dane na Baliju provodili na sledeći način: “Alex je radila kao učiteljica joge od 7 ujutru do 5 poslepodne svakog dana, tako da sam i ja tada ustajao, popio kafu, doručkovao i malo radio. Zatim bih pisao blog dok sam ležao pored bazena”. Trebalo im je određeno vreme da se priviknu i na jednostavniji život. “To je tipično američki stav da morate stalno biti zauzeti nečim. Zato smo se mi potpuno otrgli od tog sistema i radili ono što smo želeli kada mi to hoćemo”.
Najveći trošak, prve polovine putovanja, bila im je hrana, jer su smeštaj, letove i kartu za Eurorail već platili. Cene u Evropi, su im, kažu bile slične onima u Americi. “Imali smo sreće jer je evro cele godine padao. Dok smo putovali, kurs je bio 0.9 dolara za 1 evro, a gledali smo da trošimo isto koliko bi potrošili i da smo u Los Anđelesu sa porezom”. Smeštaj, koji su uglavnom rezervisali preko Airbnb-a, je postao najveći izdatak za drugi deo putovanja i koštao ih je 1000-15000 mesečno, odnosno onoliko koliko su zaradili u Italiji. U septembru su već morali da naprave neke promene – kuvali su kod kuće, nisu izlazili mnogo u restorane i kafiće, te uživali u kulturi i obilsacima gradova. Planirani obilazak Stokholma su morali da otkažu. “Već smo kupili karte ali smo morali da otkažemo jer nismo imali novca za taj put”, kaže Gallagher.
Njihov početni fond od 8 hiljada dolara plus 5.500 koje su zaradili usput su im potrajali do kraja decembra. “Ostali smo bez prebijene pare na kraju”. Besplatnim miljama koje su dobili do aviokompanije su se vratili u Kaliforniju. “Imali smo toliko toga još što smo želeli da vidimo. Planirali smo da putujemo 12 meseci, ali kako više nismo imali sredstava, jedino rešenje je bilo da se vratimo kući i ponovo počnemo da štedimo”, priznaje Michael. On se vratio na svoj stari posao kao IT stručnjak već nakon nedelju dana, a Alex je nastavila da drži časove joge i bavi se modelingom i glumom.
Što se planova za budućnost tiče, oni kažu: “Za sada smo rešili da nastavimo sa pisanjem bloga o tome kako da najbolje iskoristite vikend za kratka, lokalna putovanja”, kaže Gallagher. Na pitanje šta bi preporučili ljudima koji možda razmišljaju da se poput njih otisnu na životnu avanturu i krenu na put oko sveta, oni ističu: “Možda će zvučati kao kliše, ali – slobodno uradite to. Takav način života je i više nego ostvarljiv, čak i kada imate budžet. Svuda možete biti siromašni. Ljudi se boje da ostave karijeru. A zbog čega? Umesto da kupite kuću sa 30, kupićete je sa 35 godina. Ako to stvarno želite da uradite, uradite, jer zaista i možete”.
Na kraju, za sve koji planiraju neko duže putovanje, Michael ima još jedan važan savet: “Budite liberalni sa budžetom i spakujte samo neophodne stvari. Kao što stara izreka kaže: Kada se pripremate na put, spremite sav novac i svu odeću. Onda sklonite polovinu garderobe i dodajte još toliko novca”.