Ako želite da vas ljudi smatraju pouzdanima i od poverenja, izvinite im se zbog neke situacije za koju niste odgovorni i nad kojom nemate kontrolu, kao što je kiša ili gužva u saobraćaju. Čudno? Nova studija istraživača sa Hardvard Biznis škole i Varton škole, Univerzitet u Pensilvaniji, pokušava da dokaže kroz neke eksperimente da je ova tvrdnja istinita.
Eksperiment 1 – najsnažnija tvrdnja dolazi od strane Alison Bruks i njenih kolega. Naime, muškarac (glumac) je imao zadatak da priđe ljudima na železničkoj stanici (njih 65, od kojih su 30 bile žene) i da ih zamoli da mu pozajme telefon. Međutim, polovini je prilazio tako što je zatražio telefon, a drugoj polovini se prvo obratio neracionalnim izvinjenjem (“Izvinite što pada kiša”), a potom zatražio da se posluži telefonom. Neverovatno, ali to suvišno izvinjenje je napravilo veliku razliku, 47% stranaca je ponudilo svoj telefon usled ovog izvinjenja, naspram samo devet odsto onih koji su ustupili telefon iako nisu dobili izvinjenje.
Studije napolju:
Eksperiment 2 – 178 studenata je učestvovalo u ovom istraživanju misleći da igraju finansijsku kompjutersku igricu sa partnerom u drugoj sobi. Rečeno im je da je moguće da nekad kompjuter odlučuje umesto učesnika (a zapravo je sve programirano). Navodno se učesnik izvini (iako to zapravo nije do njega) zbog kompjuterskog premošćivanja i rezultat toga je veće poverenje i darežljivost od strane ispitanika.
Eksperiment 3 – 177 odraslih učesnika (prosečna starost 28 godina) su gledali video u kome stranac traži telefon od putnika na aerodromu kojima letovi kasne. Zadatak učesnika je da zamisle da su oni na mestu putnika i da kažu kako bi reagovali. Ukoliko bi im stranac prvenstveno uputio izvinjenje za kašnjenje leta, a potom tražio da se posluži telefonom, oni bi pre pristali da pomognu, nego da im je uputio uobičajene rečenice Kako ste ili Izvinite što vas ometam.
Eksperiment 4 – u ovom istraživanju je učestvovalo 310 odraslih učesnika koji su po kiši morali da idu da kupe polovni iPod. Ukoliko bi im se prodavac na početku izvinio zbog kiše (Dobro došli, oh pada kiša), umesto što bi ih obično pozdravio, oni bi imali više poverenja i simpatija prema njemu.
“Kroz naše studije smo identifikovali značajne koristi izvinjavanja”, zaključili su istraživači. “Suvišna izvinjenja predstavljaju snažno i jednostavno sredstvo za prihvatanje od strane društva. Čak i u odsustvu krivice pojedinci povećavaju poverenje i naklonost kada se izvine što pada kiša čak i kada im nije zaista žao.”
Koliko su merodavni ovi rezultati?
Na prvi pogled se čini da je sve jasno i da studije dokazuju da iako se izvinite zbog besmislene situacije ili stanja na koju ne možete da utičete znači da ćete imati veću naklonost nepoznatih ljudi u tom trenutku nego da to niste uradili. Međutim, ova istraživanja imaju izvesne nedostatke, niko ne garantuje da je čovek dobio telefon na trenutno korišćenje, jer se izvinio zbog kiše i tim smekšao prolaznike, možda je to shvaćeno generalno kao izvinjenje (za početak konverzacije).
Sa druge strane, prethodna istraživanja su pokazala da ljudi često jako čudno reaguju u pojedinim situacijama gde je socijalno ponašanje osnova rešenja nekog problema ili situacije. Na primer, kasnih 70-ih, Elen Langer i njene kolege su došle do saznanja da ljudi koji čekaju u redu za fotokopiranje pre puste čoveka da fotokopira preko reda kada kaže da mu je potrebno da kopira nešto, nego kada je izgovor da je u žurbi.