Radno mesto mora biti strogo poslovno okruženje: efikasno i oslobođeno svake emocije, zar ne? Grešite.
“Stara priča o tome kako je neophodno da svoje emocije ostavite pred vratima kancelarije je prevaziđena”, tvrde istraživači sa Univerziteta u Bonu. Studija objavljena u Journal of Organizational Behavior u novembru prošle godine, dokazala je da su pojedinci sa izraženom emocionalnom inteligencijom (sposobnošću da “čitaju” emocije drugih ljudi) daleko uspešniji i bolje plaćeni od njihovih emocionalno rezervisanih kolega.
“Jako je važno da emocije prepoznajemo kao deo svakog od nas i da prihvatimo svoju emocionalnost”, tvrdi Yongmei Liu, jedan od autora pomenute studije.
Emocionalna inteligencija, šta je to?
“Emocionalna inteligencija je sposobnost pojedinca da identifikuje emocije, kako svoje, tako i emocije drugih ljudi”, objašnjava Lui. Dok nam “klasična”, tj. kognitivna inteligencija omogućava da rešimo zadatke kognitivne prirode, emocionalna inteligencija nam olakšava sporazumevanje sa ljudima, ali i kanalisanje sopstvene emocionalne energije u pravom smeru.
Lider koji poseduje visok nivo emocionalne inteligencije može prepoznati “znake” koji ukazuju na to da njegovi zaposleni nisu u dobrom emocionalnom stanju, što im može onemogućiti da uspešno obave svoje zadatke. [tweetherder]Pravi lider će se postarati da njegovi radnici budu emocionalno zdravi[/tweetherder], motivisani, fokusirani, a samim tim, i uspešni.
Timski rad i emocije
Ekonomija je u prošlom veku primat dala produktivnosti svakog radnika pojedinačno, ali se u današnje vreme najviše ceni timski rad i kolaboracija. Ovaj novi “trend” u poslovanju čini visoku emocionalnu inteligenciju jednom od najpoželjnijih osobina idealnog radnika. “Ljudi se sve češće oslonjaju jedni na druge u cilju postizanja što boljih rezultata na radnom mestu, zbog čega je sporazumevanje sa kolegama, kao i razumevanje njihovih motiva i emocija važnije nego ikada pre”, tvrdi Liu.
Kako bi saznali u kojoj je meri emocionalna inteligencija značajna u savremenom radnom okruženju, naučnici su koristili kolekciju fotografija dece i glumaca za testiranje 142 zaposlene odrasle osobe. Njihov zadatak bio je da prepoznaju i imenuju emocije koje su predstavljene na fotografijama modela. Oni koji su uspešno prepoznali emocije na više od 87% fotografija, “označeni” su kao ljudi sa visokim koeficijentom emocionalne inteligencije (EQ), dok su osobe sa manje od 60% uspešnosti smatrani nisko emocionalno inteligentnima.
Kada je završen test “identifikacije emocija”, istraživači su zamolili kolege ispitanika da opišu njihove pregovaračke sposobnosti, spremnost na timski rad i veštinu komunikacije sa kolegama i nadređenima. Rezultati ispitivanja su pokazali da su osobe koje su se na testu pokazale kao visoko emocionalno inteligentne, daleko više cenjene među svojim kolegama od onih koji su test sa fotografijama rešili sa manje od 60% uspešnosti. Takođe, istraživanje je pokazalo da visoko inteligentni ljudi imaju veća primanja!
“Rezultati istraživanja su dokazali da emocionalna inteligencija nije samo sposobnost da se dobro slažemo sa ljudima u našem okruženju, već i da se razumevanje tuđih motiva i emocija dobro unovči lakšim napredovanjem u poslu“, tvrdi Liu.
Kako da razvijete svoju emocionalnu inteligenciju?
Ako želite da naučite da prepoznajete emocije – počnite od sebe. Razumevanje sopstvenih emocija nam u velikoj meri može pomoći da razumemo i emocije drugih ljudi. Napravite nekoliko pauza u toku dana i zapitajte se kako se trenutno osećate. Vežbe meditacije i razgovor o vašem emocionalnom stanju sa drugima vam takođe može pomoći da razvijete svoju emocionalnu inteligenciju.
Šefovi i menadžeri mogu pomoći svojim zaposleni da razviju svoju emocionalnu inteligenciju tako što će ohrabrivati stvaranje radnog okruženja u kome se emocije ne potiskuju, već se slave. “Dozvolite svojim zaposleni da budu uzbuđeni zbog nekih stvari, ali i zabrinuti”, savetuje Liu.
Na početku i na kraju svakog sastanka možete zamoliti svoje kolege da na trenutak razmisle o tome kako se osećaju, pa čak i da iznesu eventualne sumnje i strahove. Ovakav pristup stvara zdravo radno okruženje i omogućava uspešan rad i uspeh “na duže staze”.