Da li ste znali da ljudi u Evropi vekovima nisu bili sigurni gde to ptice odlaze tokom zime?
No, ne možemo ih kriviti zbog toga. Naučnici tog doba su imali mnogo toga što ih je sprečavalo da istražuju “nestanak” drugih vrsta. Teško je fokusirati se na pitanje „gde je nestala lasta?“ kada radite na sprečavanju glavnog problema – umiranja od kuge.
Glavna teorija, koja je sezala sve do Aristotela i antičke Grčke, bila je da su ptice hibernirale tokom zime. Koliko god ova teorija bila neobična, nekako je bolja od drugih teorija, poput one engleskog naučnika iz 17. veka Čarlsa Mortona, koji je verovao da su ptice zimi išle na Mesec, leteći 60 dana brzinom od 201 kilometar na sat.
Ali onda je objašnjenje palo sa neba. Sa prilično dugačkim kopljem u vratu jedne ptice selice.
1822. godine, u blizini nemačkog sela Klütz, primećena je bela roda kojoj je koplje, dugačko 76cm, stajalo zabodeno u vrat. Utvrđeno je da je koplje napravljeno od afričkog drveta, što je dovelo do saznanja da je roda uspela da preleti 3.200 kilometara do Afrike tokom zime, pre povratka u Nemačku, gde je odmah ubijena i preparirana.
Kasnije je pronađeno još roda koje su bile probodene kopljima. Nemci su im dali počasan naziv “rode strele”. Ali ta počast se odavala samo u nazivu, s obzirom da su te ptice, povređene preletale hiljade kilometara, da bi kod kuće bile ubijene.
Ali to je bio početak većeg interesovanja za ptice selice, o kojima danas znamo mnogo toga.
Ptice selice u Srbiji
Ptice koje nastanjuju naše krajeve i zimi lete u toplije krajeve, uglavnom na jug, su: kukavica, svračak, ždral, zeba, ševa, velika sprutka… Procenjuje se da u Srbiji živi oko 360 vrsta ptica selica, neke se sele daleko, pa su pojedine ovdašnje čaplje kašičarke viđene u Izraelu ili Tunisu.
Uvreženo je mišljenje da se ptice sele zbog niskih temperatura, ali to nije glavni razlog. Većina vrsta može da podnese hladnoću, a ono što ih tera na daleki put je nedostatak hrane u zimskom periodu.
Tokom zimskih meseci dnevna svetlost traje kraće, nedovoljno da bi ptice sebi obezbedile dovoljno hrane. Usled nedostatka svetlosti, mnoge biljke kojima se ptice hrane nestaju ili im opadne lišće.
Hladan period godine posebno je nepovoljan za ptice koje se hrane insektima, gmizavcima i vodozemcima koji su u to vreme neaktivni ili ribama čija su vodena staništa često zamrznuta.