Da, život ume da bude težak. Dešavaju se raskidi, bolesti, rastanci sa ljudima koje volimo, otkazi, teški dani… Međutim, život ume da bude i te kako lep i zato nikad ne treba da zaboravimo sve one magične stvari koje nas uvek čine srećnima.
Ono kad se probudimo pored osobe koju volimo…
…i doručkujemo zajedno…
Ili kada nas probude naši voljeni…
…oni pred kojima ne moramo da budemo odmereni i ozbiljni nego možemo da oslobodimo dete koje je zaspalo u nama…
Život je lep kada na svojoj koži osetimo kišu…
…kada izgubimo dodir sa stvarnošću jer su nas u svoj svet uvukli likovi iz neke dobre knjige…
…kada prelistavamo stare fotografije i prisećamo se svih onih lepih momenata koji sačinjavaju naš život…
…ili kada provedemo veče sami uz omiljeni film ili uz nekog četvoronožnog prijatelja čiji mjauk ili lavež nekada ima više razumevanja za nas nego ceo svet…
Život je lep kada slušamo svoju omiljenu pesmu pojačanu na maksimum…
…ili kada nam naš omiljeni frizer napravi neku novu, šik frizuru…
…onda kada prvi put u toj godini ugledamo pahulje…
…ili kada se opuštamo u mirisnoj kupki…
…onda kada u našem zagrljaju zaspe oni koje volimo i onda ih posmatramo kako spokojno dišu i čuvamo njihove snove…
Život je lep, zar ne? Potrebno je, čak i u danu u kom se sve čini crno, da pogledamo oko sebe jer smo možda usput zaboravili koliko je lepo nebo, koliko su magične zvezde, koliko su prijatni mirisi u vazduhu, koliko je sjajno što smo živi baš u ovom momentu jer bismo u suprotnom propustili sve te očaravajuće stvari.
